Sa Strabagom u maju

BANJALUKA, Vlada RS donijela je odluku da ne bi trebalo ići u privatizaciju “Aerodroma RS”, “Pošta Srpske”, “Željeznica RS” i “Puteva RS”, jer su to strateška preduzeća, koja su i u zemljama okruženja u vlasništvu države, kaže za “Fokus” ministar saobraćaja i veza RS, Nedeljko Čubrilović.
FOKUS: Šta je razlog za takvu odluku?
ČUBRILOVIĆ: U “Željeznicama RS” do sada su zajedno bili i operater i infrastruktura, što će se novim zakonom razgraničitii. Upravljanje infrastrukturom biće posebna organizaciona i obračunska cjelina, u odnosu na željeznički prevoz u okviru istog preduzeća. Ove godine za potrebe željezničkog saobraćaja u RS biće izdvojeno 32,4 miliona maraka. “Pošte” su u finansijskim problemima nakon isteka zakonske obaveze Telekoma o izdvajanju dijela svog prihoda ovom preduzeću. Ali, Vlada mora podržati taj vid saobraćaja, jer on ima i značajnu socijalnu komponentu, naročito u onim mjestima gdje je to jedan od rijetkih vidova komunikacije. Za razliku od države, privatnik bi držao samo ono što je ekonomski isplativo. S privatizacijom “Aerodroma” trebalo bi još malo sačekati, jer bi bila velika šteta prodati ga u ovakvom stanju. “Putevi”, takođe, ostaju državno preduzeće, jer su svi njihovi izvori praktično budžetski, a razmišlja se samo da oni postanu direkcija.
FOKUS: Vlada je već intervenisala kod “Aerodroma”, ali oni nikako da krenu naprijed.
ČUBRILOVIĆ: “Aerodromi RS” jesu akcionarsko društvo, u koje Vlada ne može direktno da ulaže, zbog akcionara koji su tamo prisutni i nisu raspoloženi da zajedno s nama participiraju u ulaganjima, u onom procentu koliko im vlasništva pripada. To je jedan od problema. Druga stvar jeste to što aerodrom tehnički nije opremljen, pa ne može da zadovolji sve međunarodne standarde. Našli smo načina da im se obezbijedi oko šest miliona maraka, kako bi se dio opreme kompletirao. To, sigurno, nije dovoljno. I dalje pomažemo u finansiranju razvoja avio-saobraćaja s Aerodromom Banja Luka. Da bi aerodrom ubirao prihode, mora se osposobiti i pružiti mogućnost putnicima da koriste i ostale usluge. Takođe, ima i dosta problema u vezi s naslijeđenim neriješenim imovinsko-pravnim odnosima, pa se aerodrom ne može planski razvijati.
FOKUS: Nedavno je imenovan v.d. direktora Aerodroma Trebinje. Znači li to da će ovog aerodroma definitivno biti i kada?
ČUBRILOVIĆ: Ne mogu reći da li će aerodroma biti ili neće. Mi smo uradili ono što je od nas traženo, a to je odluka da se formira posebno preduzeće. Zadatak novog direktora jeste da statusno formira preduzeće i radi na prikupljanju ponuda budućih koncesionara, jer se samo tako može graditi. Država će u taj projekat uložiti samo infrastrukturu i zemljište, a sve ostalo trebalo bi da uradi koncesionar.
FOKUS: “Strabag” je dobio koncesiju za gradnju autoputeva kroz RS. Kada očekujete da će taj posao biti priveden kraju?
ČUBRILOVIĆ: “Strabag” je dobio koncesiju i formirana je radna rupa za pregovore do konačnog ugovora. Rok za završetak tog posla jeste 26. maja. Ova radna grupa nastaviće sa “Strabagom” pregovore u njihovom sjedištu u Beogradu. Izabran je i konsultant, kuća “Dilojt” iz Beograda, s kojom je u utorak potpisan ugovor.
FOKUS: Problem u daljim pregovorima sa “Strabagom” mogao bi da bude finansiranje troškova eksproprijacije. Njihov raniji stav bio je da to finansira Vlada RS.
ČUBRILOVIĆ: Još ne možemo govoriti o tome ko će platiti eksproprijaciju. To će biti definisano ugovorom, koji će biti potpisan sa “Strabagom”, tako da ne bi trebalo prognozirati. Radi se o sumi od 400 miliona maraka i trebalo bi doći do rješenja kroz ugovor. I Vlada i “Strabag” odlučni su da se to uskoro desi. Za sada postoje dvije varijante. Prva je da Vlada da garanciju i da se zaduži na duži period za taj iznos sredstava, a druga opcija jeste da “Strabag” prihvati taj dug, ali da poveća broj godina koncesije. Da li će to biti 30 ili 35 godina, takođe će se pokazati računicom, kada se vidi koliko će koštati kompletna izgradnja. Prema našim zakonima, to može da bude 30 godina, plus 15 dodatnih godina, ako to ne bude isplativa investicija u prvom periodu.
FOKUS: Je li to predug rok za kocesiju?
ČUBRILOVIĆ: Ne postoji drugi način da dođemo do puteva. Da li da čekamo još 50 godina? Jasno je da se privreda ne može razvijati bez puteva. Prema tome, nečega se moramo odreći, da bismo dobili više od toga.
FOKUS: Osim što su obradovani viješću da će se voziti autoputevima širom Srpske, građani su i zabrinuti, prije svega najavom nove takse na gorivo, iznosom drumarine…
ČUBRILOVIĆ: Imamo veoma nizak standard, a od automobila, uglavnom onih skupih, ne možete proći ulicama. Nije problem da se zbog gradnje puteva neće više moći voziti auta, već je problem što s poskupljenjem nafte poskupljuju životne namirnice. Do poskupljenja goriva, odnosno do uvođenja takse, doći će samo ako se usaglase oba entiteta i ako to prihvati parlament BiH. Mislio sam da to može da se uradi za tri mjeseca, ali vidim da to neće biti završeno ni u trećem kvartalu godine.
FOKUS: Ako u maju dobijemo ugovor sa “Strabagom”, hoće li Vlada moći uticati na cijenu drumarine?
ČUBRILOVIĆ: Vlada će moći uticati na cijene i bez naše saglasnosti cijene se neće moći određivati.
FOKUS: Nastavku izgradnje autoputa Banja Luka – Gradiška ispriječio se još jedan slučaj neriješenih imovinskih odnosa.
ČUBRILOVIĆ: Imam informaciju da bi u narednih nekoliko dana to trebalo da bude završeno. Dionica od Mahovljana do Gradiške trebalo bi, kako je i planirano, da bude završena do kraja 2009. godine.
FOKUS: Hoće li biti problema s finansiranjem troškova izgradnje?
ČUBRILOVIĆ: Ne. Kada je u pitanju ova dionica puta, finansiranje je završeno. Obezbijeđena su sredstva, izabrani izvođači i ovih dana trebalo bi da uđu u posao. U međuvremenu, s Republikom Hrvatskom trebalo bi postići dogovor oko izgradnje novog mosta na Savi, kako bi i on tada bio završen. Biće izgrađena i petlja u Mahovljanima, koja će omogućiti priključak za pravac autoputa prema Doboju.