SOFIJA, Generalni direktor ruske državne kompanije “Rosatom” Sergej Kirienko upozorio je da Rusija neće graditi drugu bugarsku nuklearku “Belene” po svaku cijenu.
Prema njegovim riječima, ukoliko fiksna konačna cijena izgradnje padne ispod 6,4 milijarde evra, projekat će postati nerentabilan i Rusija će otkazati učešće.
“Prema potpisanim sporazumima, trenutna cijena izgradnje nuklerake je 6,7 milijarde evra, ali smo se, ipak, saglasili da fiksiramo cijenu uz najmanju moguću rentabilnost”, naglasio je Kirienko u izjavi za bugarski državni radio.
On je rekao da je situacija u vezi sa nuklearkom “unikatna”, budući da je kompletna oprema za nuklearku već proizvedena.
“Fiksna cijena od 6,4 milijarde evra je možda i suviše mala i neće biti dopunskog sniženja. O tačnom iznosu vode se pregovori. Ne možemo, međutim, da `siđemo` ispod minimuma rentabilnosti i ako treba – odustaćemo od projekta”, dodao je Kirienko.
Direktor ruske kompanije upozorio je da će se, ukoliko do proljeća naredne godine ne bude donesena odluka o izgradnji nuklearke, pojaviti problem šta da se radi sa već proizvedenom opremom.
Prvi čovjek “Rosatoma” smatra da prvi beton može da bude izliven u septembru naredne godine, a prvi reaktor da počne sa radom do 2016. godine.
Kirienko tvrdi da je projekat prihvatljiv za obje strane, jer se investicija može isplatiti za manje od 19 godina.
On je izrazio spremnost Rusije da učestvuje sa 40 odsto u izgradnji nuklearke, ali da očekuje da ono iznosi između 30 i 40 procenata.
Prema Kirienkovim riječima, postoji pet uslova za postizanje sporazuma između ruske i bugarske strane u vezi sa izgradnjom “Belena”.
“Bugarska vlada želi da bude sigurna da je projekat rentabilan sa ekonomske tačke i da je isplativ, drugo – bugarska vlada želi da on bude bezbjedan, siguran i da odgovara svim evropskim zahtjevima u pogledu bezbjednosti i treći njihov uslov je fiksna cijena, što ne prihvata ruska strana, ali je pronašla način da ga ispuni”, rekao je on.
Četvrti zahtjev bugarske vlade je razuman, ali je u suprotnosti sa uslovima tendera, a to je da bugarska vlada ne želi da potroši nijednu stotinku u izgradnji nuklearke.
“Principijelni uslov na tenderu je taj da vlada prihvata obavezu da isplati 50-51 odsto cijene nuklearke. To je jednostrana, ali suštinska izmjena u sporazumu sa bugarske strane”, dodao je Kirienko.
On je naveo da je peti uslov da nuklearka ne bude u vlasništvu ruske strane.
“Ruska strana prihvata uslov, uprkos tome što je spremna da stopostotno finansirara projekat. Ali, kako pravila diktira bugarska strane, mi prihvatamo i taj zahtjev”, naglasio je Kirienko.
Kao problem, on je naveo odnos akcionarskog kapitala u budućoj kompaniji. Direktor “Rosatoma” upozorio je da će Bugarska energetska kompanija (NEK) morati da plati milijardu evra penala ukoliko izgradnja nuklearke “Belene” bude obustavljena.
Kirienko je pojasnio da su u tu milijardu uključeni direktni gubici.
On je naglasio da je NEK već uplatio 300 miliona evra troškova, a da trenutna dugovanja iznose 105 miliona evra i da će za naplatu do kraja godine doći plus 45 miliona evra.
Izgradnja nuklearke “Belene” počela je 1987. godine na osnovu međuvladinog sporazuma, koji su tada potpisali SSSR i Narodna Republika Bugarska. Nakon političkih promjena u Bugarskoj izgradnja je u potpunosti obustavljena.
Izgradnja nuklearke ponovo je aktuelizovana 2002. godine, a 2006. godine proveden je tender, na kome je pobijedila ruska kompanija “Atomstrojeksport”.
Ruski projekat “AEC-92” sa dva reaktora VVER-1000/V-466 nije bio samo sa najnižom cijenom, već je nudio i veću bezbjednost u odnosu na konkurenciju. Rusi su ponudili garanciju na 60 godina uz 90 odstotno korišćenje.
Evropski stručnjaci za energetiku EUR, nakon analiza, utvrdili su da “AEC-92” odgovara svim tehničkim zahtjevima.
Sporazum o izgradnji između “Atomstrojeksporta” i Bugarske energetske kompanije potpisan je 18. januara 2008. godine. Potpisivanju je prisustvovao i tadašnji ruski predsjednik, a sada premijer Vladimir Putin.
Zvanična izgradnja počela je 3. septembra 2008. godine.
U projekat je bila uključena i njemačka kompanija “RVE”, ali se zbog neriješenog finansiranja povukla, pa je Bugarska krenula u potragu za novim investitorima.
Bugarski premijer Bojko Borisov objavio je da je pronašao investitora u Bavarskoj, ali i pozvao vlade Srbije, Hrvatske i Makedonije da se uključe u projekat.
Hrvatska je odgovorila da nije zainteresovana, ali su Srbija i Makedonija dale principijelnu saglasnost i zatražile dopunske ifnormacije u vezi sa izgradnjom.
U Sofiji je objavljeno da će početkom naredne sedmice u Bugarsku doputovati ministar energetike Srbije Petar Škundrić.