BEOGRAD, Država je reciklažnim preduzećima u Srbiji dužna za tri kvartala prošle godine 1,5 milijardi dinara za prerađeni otpad.
Tako da ta preduzeća moraju sada da se finansiraju iz skupih kratkoročnih kredita, kaže predsjednica Udruženja reciklera Srbije, Ana Petrović-Vukićević.
Ona je, na javnoj debati “Zelena industrija Srbije i potencijali reciklaže” u Privrednoj komori Srbije, istakla da su ta preduzeća od kamate koju su platila na kredite mogla da zaposle još 40 ljudi.
Prema njenim riječima, recikleri su zbog teške ekonomske situacije morala da smanje broj zaposlenih.
Vukićević je navela da je veliki problem nelojalna konkurencija nesavjesnih zagađivača koji ne plaćaju ekološku taksu, a prema kojima je država blagonaklona i ne preduzima prinudnu naplatu.
Problem je i što ne postoji Fond za zaštitu životne sredine, pa recikleri ne mogu da koriste podsticajna sredstva iz pretpristupnh IPA fondova EU, a sve zbog toga, jer je set “zelenih zakona” povučen iz skupštinske procedure.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da su u 2013. godini, postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada preuzela 1,7 miliona tona otpada, od kojih 100.000 tona opasan. Najviše su recilklirani metali, 770.000 tona, neorganske materije 336.000 i organske materije 250.000, a zdravstvena zaštita je prijavila oko 1.400 tona.
“U našem registru se nalazi 1.748 dozvola za upravljanje optadom, od toga je 439 dozvola za tretman. Ministarstvo je izdalo 103 dozvole, pokrajinski sekretarijat 66, lokalne samouprave 270”, naveo je Redžić.
Za tretman otpadnih guma dozvolu je dobilo 60 operatera, za električni i elektronski otpad 78, baterije i akumulatore 38 i ulje 24.
Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji, Frejk Janmat (Freek Janmaat) kazao je da se zaštiti životne sredine poklanja velika pažnja u EU, i da se 35 odsto svih pravila odnosi na tu oblast. Zbog toga je to veoma važno pitanje u pregovorima za članstvo.
On je naveo da se u EU reciklira 50 odsto otpada, ali da je cilj da reciklaža dostigne 80 odsto, jer bi to omogućilo zapošljavanje većeg broja ljudi. S druge strane, u Srbiji se reciklira samo 15 odsto otpada i EU pomaže Srbiju, kao zemlju kandidata, sa 200 miliona evra godišnje da razvija ekološke projekte.
Pomoćnik direktora firme Orses, iz sastava Gorenja, Dragan Dilparić rekao je da je problem što sada nema ekonomskih instrumenata, koji bi podsticali zelene tehnologije, a to ne podrazmijeva samo reciklažu već i “ozelenjivanje” postojeće industrije. To znači da se smanji uticaj proizvodnje na životnu sredinu, a za to je potrebna i međuresorska saradnja pri donošneju zakona, koje sada nema.
Vlasnik niškog Jugoimpeksa, Vujadin Šćekić, istakao je da reciklažna industrija ima i ekonomsko opravdanje, jer se godišnje u svijetu sakupi 20 tona zlata samo iz bačenih mobilnih telefona. Tanjug