BRISEL, Bez obzira na sve antikrizne mehanizme EU, i ove godine recesija će ostati u zoni evra – nikada ranije ekonomija zone evra nije padala dvije godine zaredom, upozoravaju ekonomski analitičari.
Posljednja prognoza dinamike unutrašnjeg bruto proizvoda valutne zone predviđa njegovo smanjenje na osnovu godišnjih rezultata za 0,4 odsto.
Uzimajući u obzir da je 2012. valutni blok završio sa padom unutrašnjeg bruto proizvoda za 0,6 odsto, riječ je o do sada neviđenom događaju.
Ekonomisti upozoravaju da kriza u zoni jedinstvene valute ne samo da nije prevladana, već nastavlja da se produbljuje.
Statistika potvrđuje najopasniju tendenciju za EU – uvećanje socijalno-ekonomskog raskola.
Prema podacima Evropske komisije, od 17 zemalja zone evra, smanjenje unutrašnjeg bruto proizvoda desilo se u skoro upola država – osam.
U tu grupu ulaze ne samo tradicionalne problematične države – Grčka, Kipar, Portugal i Slovenija, već se njima primiču Italija i Španija, ali i Francuska i Holandija…
Ukupni unutašnji bruto proizvod EU biće smanjen ove godine svega za 0,1 odsto, što nije tako loše – smatraju ekonomski analitičari.
Posljednji podaci evropskih indeksa fondova nisu tako mračni kako se očekivalo. Ali uzroci rasta leže van granica Evrope i vezani su, u prvom redu, sa podacima za tržište rada SAD.
Osim toga, na dinamiku tržišta pozitivno je uticala odluka Evropske centralne banke da smanji bazičnu kamatnu stopu za 0,25 odsto do rekordnih 0,5 odsto godišnje.
Evropska centralna banka trenutno je jedna od malobrojnih institucija u Evropi koja može brzo i efikasno da donosi odluke i da ih ispunjava.
Trenutno, centralne banke Evrope, SAD i Japana, istovremeno, realizuju stimulativne programe,ali to može da se pokaže kao nedovoljno za prevladavanje krize u zoni evra.
U tom pogledu, najveću opasnost predstavlja nastavak negativnih tendencija u Italiji i Španiji.
Osnovni problem EU sastoji se u tome da već deset godina postoji kriza konkurentnosti i pad uloge EU na međunarodnim tržištima. To je ponavljanje istih mjera koje i prije krize nisu djelovale – smatraju ekonomski stručnjaci.
Zato i i prognoze Evropske komisije za 2014. godinu nisu previše optimistične.
U Evropskoj komisiji priznaju da će državni dug u zoni evra nastaviti da raste i u tekućoj i u narednoj godini. Za sada se ne vidi svjetlo na kraju evropskog tunela.