BEOGRAD, Srednji kurs evra prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije danas je 84,6776 dinara, što je neznatno manje nego što je bio u petak, kada je iznosio 84,754 dinara. Međutim, stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) tvrde da je realan kurs 120 dinara za evro.
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocjenio je, da će dinar u utorak ponovo ojačati u odnosu na evro, kao i da se ne očekuje nova intervencija NBS.
Prema njegovim riječima, kurs evra samo je neznatno niži u odnosu na petak, jer je tog dana bila dominantna terminska trgovina, koja ne ulazi u obračun kursa.
Predsjednik Udruženja menjača i vlasnik menjačnica “Pirana” Borislav Brujić izjavio je da je u toj mjenjačnici prodajni kurs evra 85,4 dinara, a kupovni 84,1 dinar.
On je rekao da u petak i tokom vikenda nije bilo poremećaja u menjačkim poslovima, i da je bilo dovoljno i dinara i deviza, iako je ponuda evra bila nešto veća nego tražnja.
Poslje prodaje četiri miliona evra na međubankarskom tržištu u četvrtak, centralna banka u petak nije intervenisala jer je ocjenila da se tržište postepeno stabilizuje.
Već u 14 sati u petak na međubankarskom deviznom tržištu kurs je bio 83 dinara za evro, što, prema NBS, pokazuje da akteri na deviznom tržištu očekuju stabilizaciju i jačanje dinara u narednim danima.
Centralna banka je u četvrtak, prvi put nakon 9. maja, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu radi sprečavanja prevelikih fluktuacija kursa i uspostavljanja normalnog funkcionisanja tržišta.
Dinar je 29. oktobra dostigao rekordnu vrijednost od 76,8093 dinara za evro, prema srednjem kursu NBS, nakon čega je počelo slabljenje, tako da je u petak, 30. novembra, kurs bio 84,754 dinara za evro.
Stručnjaci IZIT-a međutim tvrde da je dinar precjenjen i da je realan devizni kurs najmanje 120 dinara za evro.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je da je jak dinar opasan i za građane koji se zadužuju, uglavnom sa deviznom klauzulom, pa će, kada se kurs promjeni, morati da izdvajaju znatno veći dio primanja za otplatu kredita.
Kanjevac je naveo da restriktivne mere monetarne politike, koje održavaju dinar na visokom nivou i smanjuju likvidnost privrede, imaju i pozitivne efekte odnosno suzbijanje inflacije.
Niko ne zna tačno koliko bi dinar trebalo da košta, ali bi kurs trebalo mijenjati postepeno kako bi se građani prilagođavali na normalnu situaciju, kazao je Kanjevac.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović ocjenio je da je na pad dinara prethodnih dana uticalo povlačenje dijela investitora zbog povećanih političkih rizika, ali i nervoza građana koji žele da imaju rezervu novca u stranim valutama.
Đogović je istakao da na pad dinara utiču i špekulativne aktivnosti jer se očekuje da se vrijednost dinara stabilizuje oko novogodišnjih praznika, što se koristi kao mogućnost zarade.
