SARAJEVO, Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević danas je na Bledu istakao da razvojne šanse zemalja zapadnog Balkana predstavljaju povezivanje tržišta i privrednika zbog sličnosti privreda, ukidanje trgovinskih i tehničkih barijera, te investiranje u energetski sektor.
Zirojević je na Strateškom ekonomskom forumu istakao da kada je riječ o BiH šanse predstavljaju privlačenje stranih investicija u sve zemlje regiona podjednako, zajednička politika i nastup prema EU integracijama, te međusobno dobri odnosi zemalja.
Obraćajući se učesnicima skupa na Bledu, u okviru panela ”Ekonomski izazovi za zemlje zapadnog Balkana”, Zirojević je istakao da je i BiH, kao i ostale balkanske zemlje, na udaru krize, koja se najsnažnije osjeća ove godine.
Navodeći da se uticaj krize “prelio” i u oblast integracija, Zirojević je rekao da su u BiH usporeni tokovi u EU, ali da je i Unija, “neprestanim postavljanjem novih uslova”, otežala situaciju i smanjila interesovanje.
On smatra da nije ispravno da EU neprestano nameće nove uslove, a da istovremeno smanji nivo interesovanja i podrške zemljama zapadnog Balkana, što je najuočljivije na primjeru “bijelog šengena”.
”BiH nije smjela biti zaobiđena, a mislim da nikako neće biti dobro po put evropskih integracija, ako se ovo ne odobri u julu 2010. godine”, poručio je Zirojević.
Iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH saopšteno je da je Zirojević potvrdio da BiH u ovoj godini bilježi pad u stranim direktnim investicijama, doznakama iz inostranstva, prilivu kreditnih sredstava iz inostranstva, proizvodnji u sektoru privrede, izvozu.
On je istakao i veći nivo gašenja u odnosu na otvaranja novih preduzeća, likvidaciju i stečaj preduzeća, te gubitak radnih mjesta u sektoru privrede.
”U suštini, imamo jako nepovoljnu situaciju u privredi. Ionako mali broj zdravih i uspješnih preduzeća se smanjuje. Najveći pad imamo u proizvodnim djelatnostima, ali i u građevinarstvu. To je veoma zabrinjavajuće”, upozorio je Zirojević.
Prema njegovim riječima, s ciljem smanjenja deficita svi budžeti u BiH imali su rebalanse na dole, smanjeni su troškovi administracije, kao i ostali troškovi u okviru javne uprave.
”Spoljnotrgovinski deficit BiH u prošloj godini je iznosio skoro devet milijardi KM, odnosno oko 4,4 milijarde evra. U prvih sedam mjeseci ove godine, kompletna spoljnotrgovinska razmjena je u padu, ali ako je nešto pozitivno, onda mogu reći da je uvoz više pao nego izvoz. Ipak, još imamo veoma nisku pokrivenost uvoza izvozom, oko 44 odsto”, pojasnio je Zirojević.
On je dodao da stanovništvo BiH osjeća krizu kroz smanjenu kreditnu sposobnost, mogućnost uzimanja kredita, te gubitkom radnih mjesta.
Zirojević je naveo da je pozitivna stvar poslovanje Centralne banke BiH, na osnovu čega je očuvana stabilnost domaće valute i veoma mala stopa inflacije.
On je konstatovao da suočavanje sa ekonomskim izazovima vodi političkim, socijalnim i ostalim društvenim izazovima i potresima.