BEOGRAD, Možda nam mašine u fabrikama stoje, ili rade na minimumu, ali sa poljoprivredom je drugačije – sa njiva će stići dovoljno kvalitetne hrane i po povoljnim cijenama, ne samo za naše potrebe, već i za izvoz.
Srbija će, kako procjenjuje Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ove godine imati dovoljno pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i voća i povrća. Podmirićemo sve naše potrebe, tvrdi Prostran, a dovoljno će ostati i da prodamo svijetu.
– Pšenica, koja je lane zasejana na oko 485.000 hektara, lepo napreduje, a setva prolećnih kultura uspšeno je privedena kraju – kaže Prostran. – Najveći deo oranica, 1,3 miliona hektara, zasejan je kukuruzom. Posle pšenice i kukuruza najveće površine su zauzeli suncokret, sa 160.000 hektara, i soja, koja je sejana na oko 150.000 hektara. Šećerne repe imamo zasejano oko 65.000 hektara, a povrće je na nešto više od 150.000 hektara. Najveći dio, tradicionalno, zauzima krompir.
Površine pod pšenicom, dodaje Prostran, nešto su manje nego što je uobičajeno, ali to ne bi trebalo da predstavlja problem.
– Sa zalihama od prošle godine Srbija će sigurno imati dovoljno hleba – kaže Prostran. – Slična je situacija i sa šećerom i uljem.
U prva tri mjeseca ove godine izvoz poljoprivrede je 19 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Uz kukuruz izvoze se, naravno, i maline, a i šećer, kao i zamrznuto voće i povrće.
Evica Mihaljević, direktor Zajednice za voće i povrće, tvrdi da domaća proizvodnja voća i povrća podmiruje potrebe Srbije.
– Kod uvoza voća imamo specifičnu situaciju – navodi Mihaljevićeva. – Naši potrošači navikli su na ukus našeg voća, tako da se ono relativno malo uvozi. Najčešće se uvozi rano voće, prve trešnje i jagode, i, naravno, ono voće koje se kod nas ne proizvodi.
Kada je riječ o mesu, i tu ćemo se „uklopiti“ u potrebe našeg tržišta. Trebalo bi ove godine da proizvedemo oko 260.000 tona svinjskog i oko 95.000 tona goveđeg mesa. Lani smo potrošili 256.588 tona svinjetine i oko 96.000 tona govedine. Statistika pokazuje da potrošnja mesa u Srbiji opada, tako da će ove količine biti dovoljne za domaću trpezu.
Voće i u Iran
Voće iz Srbije, kaže Mihaljevićeva, polako „otvara“ tržišta velikog broja zemalja, ne samo u Evropi. Neke količine stigle su i do Irana. Izvozimo, ali treba imati u vidu da je prošla godina bila jako rodna i da cijene nisu bile toliko povoljne. Ponuda i potražnja uradile su svoje. Novosti