BEOGRAD, Atraktivnih preduzeća za prodaju u Srbiji ima. Ona su na spisku Agencije za privatizaciju, ali se nalaze i na Beogradskoj berzi. Spisak je dugačak, nažalost mnogo duži nego što je broj potencijalnih investitora jer je kriza učinila svoje.
Do sada smo na osnovu prodaje 1.643 preduzeća prihodovali 2,3 milijarde evra. Koliko bi još država novca mogla da dobije nepoznanica je. Ali, atraktivnih ima i to među 650 firmi koje su na prodaji preko Agencije za privatizaciju. Na pitanje kakav je profil današnjeg potencijalnog kupca, direktor Agencije za privatizaciju Srbije Vladislav Cvetković za „Blic“ kaže:
– To su ljudi koji zaista imaju ideju šta će da rade i koji se bave proizvodnom djelatnošću. Više nemate investitore koji su špekulativno orijentisani i koji bi kupovali zarad preprodaje. Puno je italijanskih investitora zainteresovanih za tekstilnu industriju, ali i druge djelatnosti. Čak i domaćih koji smatraju da svoje širenje poslovanja mogu da plasiraju na nekim industrijskim kapacitetima koji su sada neiskorišćeni. Takvih hala i pogona u Srbiji ima mnogo.
Atraktivna je „Viskoza“ iz Loznice, zatim „Jatovi“ hoteli na Slaviji u Beogradu, „Vršačka pivara“, „Vršački vinogradi“, „Jugoeksport“, „Budimka“, „Avala film“, „Rudnik“, „Javor“, sve su preduzeća koja bi mogla da nađu novog vlasnika. Kriza za one koji imaju novac je idealno stanje, jer su cijene niske, ali veći je i rizik.
– Naravno, izražavanje interesa još ne znači i da će se kupovina realizovati. Imate primjer prodaje udjela u Telekomu gdje nije došlo do saglasnosti o cijeni. Investitori vazda prikupljaju informacije o tome šta je na prodaju i po kojoj cijeni. Realizovanje prodaje je već nešto drugo. Ali generalno, vjerovatno se očekuje da bi cijena mogla da bude povoljna s obzirom na stanje u javnim finansijama – naglašava za „Blic“ ekonomista Vladimir Gligorov.
Stranim investitorima koji se obraćaju Agenciji za strana ulaganja i promocije izvoza Srbije (SIEPA) najinteresantnije oblasti su industrija hrane i pića, automobilska industrija, elektronika i tekstilna industrija.
– Investitor zna šta želi da konkretno radi. Oni nemaju predrasuda, vodi ih interes. Više je razloga zašto su zainteresovani za Srbiju. Prije svega, imamo konkurentniju cijenu radne snage nego zemlje centralne Evrope, i i povoljnije poreske stope. Ne treba zaboraviti ni geografski položaj, kao ni brojne sporazume o slobodnoj trgovini – ističe za „Blic“ Miloš Ćurčin, predstavnik SIEPA.
Osim preduzeća koja su na prodaju iz procesa privatizacije, u ponudi su i ona koja su na berzi, a neka od njih će tek biti. Najvrednija kompanija na Beogradskoj berzi jeste Naftna industrija Srbije, a s obzirom na to da država ima značajan paket akcija od skoro 30 odsto, to je najvredniji udio koji država ima u nekom preduzeću kotiranom na berzanskom tržištu.
– Trenutno cijeli NIS vredi oko milijardu evra, te je udio države oko 300 miliona evra. S obzirom na veliki potencijal rasta akcija NIS, usljed brzog razvoja, može se očekivati da će država svojih 30 odsto akcija prodati po znatno višoj cijeni nego što je prodala inicijalni paket. U državnom vlasništvu je i 83 odsto akcija Aerodroma „Nikola Tesla“ i ovaj udio trenutno na berzi vrijedi oko 140 miliona evra – kaže za „Blic“ Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.
Država kontroliše i najveću domaću banku, Komercijalnu, u kojoj ima udio od 42,6 odsto i koji trenutno vrijedi oko 70 miliona evra. Iako banke nisu previše na cijeni usljed globalnih zbivanja, činjenica je da je ovo jedina bankarska ustanova u kojoj bi prilično lako mogao da bude prodat paket akcija, vjerovatno po višoj cijeni od trenutne. Osim ove banke, država ima većinski ili značajan manjinski udio i u Poštanskoj štedionici, Kredi banci, Čačanskoj, Jubmes, Agrobanci, Privrednoj i Srpskoj banci.
– Na spisku atraktivnih je i „Energoprojekt“, najveća građevinska kompanija u Srbiji, gdje je državno vlasništvo 33 odsto, a koji sada vrijedi svega 13-14 miliona evra, nakon velikog pada cijene akcija od početka godine. Primamljivi za investitore su i „Tigar“, „Lasta“ i „Simpo“. Država je dominantan akcionar u „Tigru“, ali ta kompanija ne spada u veća akcionarska društva po tržišnoj kapitalizaciji pa udio od 34 odsto trenutno vrijedi oko tri miliona evra – ističe Gujaničić, dok bi nekoliko miliona evra trenutno moglo da se dobije i za udjele u „Lasti“ i „Simpu“.
Na kraju, među vrijednim su i javna preduzeća, ali neka od njih država ne želi da prodaje, dok za druga nema jasnu strategiju da li bi trebalo da mjenjaju vlasnika. Blic
