BEOGRAD, Nijedna kupovina države, njenih preduzeća i ustanova, baš kao i gradova i opština u Srbiji, više neće proći bez prethodnog objavljivanja.
I to bi trebalo da bude glavni garant za manju korupciju pri javnim nabavkama, na koje se gube milioni evra godišnje.
Izmjene Zakona o javnim nabavkama uskoro će se naći u javnoj raspravi, a o najvažnijim promjenama za „Novosti“ govori Goran Radosavljević, državni sekretar Ministarstva finansija.
* Javna je tajna da su tenderi nekih javnih preduzeća rezervisani za određene firme. Kako ćete to riješiti izmjenama postojećeg zakona?
– Sve javne nabavke će morati da se objavljuju na portalu javnih nabavki. Objavljivaće se sva tenderska dokumentacija, odluke komisije, zapisnici komisije. Ako neko objavi malu javnu nabavku, to će vidjeti sve firme koje mogu da je ispune. Sa druge strane portala će sjediti neko u Upravi za javne nabavke, pregledaće tendersku dokumentaciju i vidjeti da li je sastavljena u skladu sa zakonom.
* Da li će onda zaustavljati taj posao?
– Uprava za javnu nabavku ne može da spriječi javnu nabavku, ali će sugerisati nadležnima da to nije u redu. Direktor preduzeća može da nastavi sa nabavkom, ali rizikuje da budžetske inspekcije i drugi vide da on to radi. Smanjićemo broj zloupotreba, jer ćemo smanjiti ono što se sada ne vidi. Sada se zbog hitnosti ne objavljuje javna nabavka. Kakve veze hitnost ima sa neobjavljivanjem? Nikakve. Objavljivanje na portalu će biti obavezno.
* Ali, šta ako naručilac kaže da samo određena firma može da obavi posao?
– Ne može to da kaže. Moraće da primi sve pristigle ponude. Dokumentacija koja se dostavlja na tender neće biti obimna kao sada. Dostavljaće ponudu, koja može da bude na jednom papiru, i izjavu da ispunjava sve uslove da učestvuje na tenderu. Samo firma koja pobjedi će imati obavezu da dostavi dokaze da ispunjava sve te uslove. Ukoliko je slagala, doći će na crnu listu.
* Šta znači crna lista i kako će se na nju stizati?
– Firme sa crne liste neće moći da učestvuju na tenderima dok su na njoj. Na crnu listu će dospjevati iz više razloga. Između ostalog i one koje namjerno obaraju tendere. Na njoj će biti određeni rok, kako i tu ne bi bilo zloupotreba.
* Trenutno postoji najmanje 12 situacija kada naručilac ne mora da raspisuje javnu nabavku. Da li će tako i ostati?
– Ostaće samo četiri izuzetka. Jedan od njih će biti situacija kada je neko ekskluzivni zastupnik naručene robe. Samo jedna fimra prodaje te proizvode i nema potrebe da se raspisuje oglas, jer nema ko drugi da se javi. Drugi slučaj su dopunski radovi, jer već imate izvođača. Sve to će ići na portal, pa ako neko ima suviše dodatnih radova, reagovaće se.
* Hoćete li kontrolisati zašto je neko naručio određenu robu, na primjer baš „mercedes“?
– To je problem planiranja javnih nabavki. Na primjer, Ministarstvo ima budžet od 20 milijardi dinara i planira nabavke, pa isplanira kupovinu 20 automobila, jer ima novca za njih. To je problem i u drugim zemljama. Centralno tijelo će nabavljati najveći dio stvari, ali će imati zadatak i da standardizuje javne nabavke. Oni će reći – ovakav računar može da bude u kabinetu premijera, ovakav kod ministra, a ovakav kod državnog sekretara. Oni će propisati u kakvom se ko automobilu vozi. Mi sada imamo u državnoj upravi stotine modela kancelarijske opreme. Uprava će moći da kaže – „Vi ovo ne možete da kupite“.
* Ko će kontrolisati portal javnih nabavki?
– Uprava za javne nabavke će kompletno preći u Ministarstvo finansija sa svim sadašnjim nadležnostima, a dobiće i nove. Kontrolisaće tendere unaprijed i vodiće postupke. Zajedno sa budžetskom inspekcijom će provjeravati ispravnost postupka javne nabavke.
* Šta je sa lokalnim samoupravama i njihovim nabavkama?
– Obaveza objavljivanja na portalu važi za sve, pa i njih. One sada imaju svoju budžetsku inspekciju. Mi ćemo ih bolje uvezati. Nećemo im naložiti da formiraju centralna tijela, ali ako žele – mogu. Beograd već ima tijelo za centralne nabavke i to dobro funkcioniše. Mi smo pokušali da ga preslikamo. Sva kontrola, zaštita prava ponuđača i naručilaca, ostaje pri Komisiji za zaštitu prava i u Upravi za javne nabavke. Tu su i budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija.
* Naše institucije do sada nisu kontrolisale tok novca koji dobijamo od Evropske unije i nekih drugih izvora iz inostranstva. Da li se to mijenja?
– Komisija za zaštitu prava ponuđača i Uprava za javne nabavke su i do sada mogle da kontrolišu ta sredstva, ali nisu. Sada će morati sve da provjeravaju. Evropska investiciona banka nam poručuje da želi da ugovore provjeravaju vaše institucije.
* Koliko se novca godišnje tako potroši u Srbiji?
– Zvanični podatak o javnim nabavkama je oko tri milijarde evra godišnje. Nezvanično još oko milijarda evra stigne kroz kredite i donacije, koje ne kontrolišu naše institucije. One će sada to kontrolisati ako Evropska unija ne želi da ona to čini. Naročito su sporni međunarodni krediti koji obavezuju da se kupi određeni procenat njihovih sredstava. Treba da se kontroliše šta se onda kupuje.
Elektronske nabavke
* Kada će u Srbiji biti moguće elektronske javne nabavke?
– Po mojoj procjeni, 2014. godine veći dio nabavki države ćemo obavljati elektronski. Kako se sistem bude razvijao, ponuđači naće morati da dostavljaju javno dostupne informacije. Neće morati da šalju finansijske izvještaje, kao ni dokaz o uplati poreza.
Teže za male
* Mala preduzeća strahuju da će centralizacijom nabavki biti „izbačeni“ iz igre?
– Centralizacija stvara opasnost smanjenja konkurencije. I sad postoji ta opasnost, jer možete da sklopite ugovor na četiri godine. Postoji više načina da se to riješi. Danska, na primjer, garantuje 25 odsto nabavki za mala i srednja preduzeća, ako nude istu cijenu i isti kvalitet. Cilj države nije da kroz javne nabavke razvija mala i srednja preduzeća, već da uštedi. Ali, ako mogu da ponude iste uslove, neka budu mala i srednja preduzeća. Novosti
