BANJALUKA – Fiskalizacija prve grupe obveznika u Republici Srpskoj se privodi kraju, a kroz nekoliko dana se može očekivati poziv za drugu grupu, odnosno za one koji do sada nisu bili uključeni u sistem.
Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske do sada fiskalizovano 27.415 ili 96 odsto fiskalnih kasa, koje pripadaju prvoj grupi obveznika za novu fiskalizaciju.
Rok za objavu javnog poziva PURS ima do 29. januara ove godine, a kako obećavaju, prolongiranja neće biti.
„Obveznici koji pripadaju drugoj grupi obveznika fiskalizacije biće dužni da u roku od 60 dana od dana objavljivanja javnog poziva pokrenu postupak inicijalne fiskalizacije“, kažu oni.
Podsjećamo, prvi krug fiskalizacije su pratili ogromni problemi koji su kulminirali kada se kompanija „Sirius 2010“, jedan od članova konzorcija zadužena za ove poslove, našla pod američkim sankcijama.
Tada je njihov partner „Mikroelektronika“ izašla iz konzorcija kako i sama ne bi dospjela pod iste, pa je legitimitet Operatera fiskalnog sistema postao upitan.
Kako ne bi išla u novu proceduru Vlada je na sve načine pokušala da spasi ovaj projekat, pa je tako izmijenila pravilnik kojim je omogućila promjene u okviru konzorcija, iako to prvobitno nije bilo moguće.
Tako je „Sirius“ izašao iz konzorcijuma, a „Mikroelektronika“ i „AC krila“ su ostali u ovom poslu.
Takođe, obveznicima su nametnuti i dodatni troškovi za održavanje kasa iako je Vlada RS obećala da će sve biti besplatno.
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Koliko je samo ishejtan ovaj postupak od strane medija i poslodavaca. Bio osuđen na propast i prije i nakon što je počeo. Kao potrošač u Banjoj Luci, subjektivna mi je percepcija da izdavanje računa nikad nije bilo disciplinovanije i prostije od strane pružaoca usluga. Vidi se da su stvari već uhodane sa prvom grupom. Do polovine godine više se niko neće ni sjećati starog sistema, kabastih uređaja, prevara sa duplim kasama, hejta, “enormnog” troška održavanja, itd. Biće zadovoljni i pružaoci usluga, i uživaoci usluga i država.
Simo dragi nije to problem, problem je sto poturaju fiskalne kase svima. Sta ce jednom programeru kasa, koji iskljucivo obavlja poslove za strano trziste?
Sta da kucam KM racune i saljem klijentima u Ameriku? Totalni apsurd.
A da ne govorim o preplacenoj opremi, ne radi se to tako.
Nije sistem “ishejtan” bez razloga. Osnovna stvar je zakonsko riješenje koje je prepisano od Srbije. Onda su se između nacrta i prijedloga zakona sjetili da je previše “demokratije” i da novac od održavanja treba usmjeriti “našim” firmama. Zato Srbija ima 50 raznih uređaja i programskih riješenja koja su dozvoljena za upotrebu, a RS ima jedan (i to dosta loš) uređaj. Srbija nema Operatora sistema koji godišnje inkasira 15 miliona KM ni za šta, već ima lokalne servise sa kojima obveznici mogu ugovoriti održavanje, a ne moraju.
Sistem jeste načelno besplatan, ali u osnovnoj varijanti koristi samo onima koji imaju par računa dnevno ili mjesečno. Svi ostali moraju kupovati dodatne POS printere, računare i računarske programe. Plus održavanje istih gdje neke firme bukvalno deru “kožu s leđa”. I onda “besplatna” fiskalizacija postaje jako skupa. Naravno da će ministarka za to okriviti one najslabije u lancu, a to su lokalni servisi i serviseri, koji od ovog posla najmanje profitiraju, a Operator im ne daje ništa od sume koju obveznici plaćaju za održavanje.
Što se tiče kucanja računa, moje iskustvo je da je onaj ko je do sada kucao to radi i sada. A oni drugi niti su kucali prije, a ni sada.
Ima i sada načina za varanje, samo su malo sofisticiraniji. Koliko vas kupaca provjerava QR kod na dnu računa? Na pola printera koje sam vidio kod se ne može ni očitati. Što znači da ja kao programer tu mogu ubaciti šta god hoću, samo da je veličinom isti kao original. Ako ga kupac ne može očitati, kažete mu da mu ne valja kamera na telefonu, a dosta ih ima problema sa čitanjem velikih QR kodova.