BEOGRAD, Jesenja sjetva u Srbiji privodi se kraju, a procjene su da će površine pod pšenicom premašiti 550.000 hektara i možda čak približiti cifri od 600.000 hektara (ha), izjavio je savjetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran.
Ove godine vlada veliko interesovanje ratara za sjetvu pšenice, a u optimalnom roku nismo skoro zasijali ovoliko površina – od 60 do 70 odsto, kazao je Prostran, napominjući da je sjetva počela nešto ranije nego prethodnih godina.
Prostran je objasnio da je prošlih godina bilo obrnuto – svega 30 do 40 odsto pšenice sijano je u optimalnom roku, a preostali dio u novembru.
„Vrijeme je poljoprivrednicima išlo na ruku… pšenica izuzetno dobro izgleda, nismo skoro vidjeli više zelenih polja u ovo doba godine“, naglasio je Prostran.
Prostran je povodom povećanja površina pod pšenicom rekao da su domaći proizvođači shvatili da „u uslovima kada nemate dovoljno novca, a ulazite u proljeće sa mnogo rizika i klimatskih i novčanih, onda idete prema onoj kulturi koja ima najmanje rizika i za koju treba najmanje novca“.
„Važan argument je i da je cijena pšenice još uvijek vrlo dobra i može dati dobar profit“, ukazao je Prostran.
Po savjetniku u PKS tražnja za tom žitaricom postaje sve veća, pa „možemo da budemo dobri izvoznici, kao što smo i počeli da već bivamo“.
„Ne moramo da jurimo velika tržišta, možemo sve da prodamo u okruženju“, kazao je Prostran, koji zagovara izvoz milion tona pšenice i ako „ne sljedeće, onda u naredne dvije, tri godine 300 do 500 miliona dolara od izvoza (pšenice)“.
Prostran je ukazao i da je pšenica kultura koja će Srbiji i ove godine ublažiti problem deficita stočne hrane, pošto se u godinama kada ne rodi kukuruz, troši 250.000 tona pšenice za ishranu stoke, posebno u centralnoj Srbiji.
Prostran je podsjetio i da se Srbiji postižu skromni prinosi pšenice na nivou 1970-ih, koji iznose 3,5 do četiri tone po ha, mada je pet tona u prosjeku bilo „na dohvat ruke“ 1990-tih.
Savjetnik PKS je objasnio da se prinosi veoma jednostavno mogu povećati, pod uslovom da zemljište bude dobro pripremljeno, upotrebi kvalitetno sortno sjeme i koriste mineralna đubriva.
„Mi smo zaboravili šta su kompleksna mineralna đubriva… Srbija je trošila 900.000 tona u jesen kompleksnih NPK đubriva u raznim kombinacijama, a danas je to ne više od 200.000 tona, možda čak i manje“, upozorio je Prostran.
Prostran je dodao da je Srbija nekada godišnje trošila ukupno 1,5 miliona tona đubriva, a sada je to spalo na 600.000 tona.
U jesen 2011. je pšenica u Srbiji zasijana na rekordno malim površinama – 482.000 hektara, a eksperti su i ranije poručivali da bi u zemlji morala da bude stabilizovana proizvodnja hljebnog žita na 500.000 do 600.000 ha. Tanjug