BANJALUKA – Nekoliko građevinskih kompanija u Republici Srpskoj zaradilo je milione maraka na izrazito visokim maržama koje su dostizale i do nevjerovatnih 60 odsto, pokazali su zvanični finansijski podaci.
Profitna marža, preciznije, procenat dobiti u odnosu na ostvarene prihode, koja se u ovom sektoru inače kreće od 10 do 12 odsto, u posljednjih godinu dana u Srpskoj bila je u rasponu od skromnih sedam do nevjerovatnih 60 odsto.
Prema finansijskim izvještajima kao rekorder u poslovanju za 2023. godinu u Republici Srpskoj nametnula se građevinska kompanija “Stam Petrović” iz Istočnog Starog Grada čija je profitna marža bila čak 59 odsto.
Njihov prihod za godinu dana iznosio je 36,30 miliona maraka, a dobit im je bila čak 21,4 miliona maraka. Odmah iza njih nalazi se “Ban gradnja” iz Banjaluke čija je marža iznosila 43,24 odsto. Ova kompanija imala je prihode od 11,1 miliona maraka i dobit od 4,8 miliona maraka.
Visoke marže imali su i “Aragosta invest” 28,91 odsto (28,7 miliona KM prihoda od čega 8,3 miliona dobiti), GP “Krajina” 27,90 odsto (12,9 miliona prihoda, od čega 3,6 miliona dobiti), MG “Mind” 25,39 odsto (89,8 miliona KM prihoda, 22,8 miliona KM dobiti), Niskogradnja Marjanović 25,68 odsto (18,3 miliona prihoda i 4,7 miliona dobiti), „Herc gradnja” 23,82 odsto (prihod 57,5 miliona KM, dobit 13,7 miliona KM), te “Mrkonjićputevi” 21,61 odsto (prihod 23,6 miliona marka, dok je dobit 5,1 miliona KM).
Gavran: Mnoge od ovih firmi se lako prepoznaju kao izvođači javnih radova
Najniže marže zabilježene su kod kompanija “Prijedorputevi” koji su imali prihod od 25,6 miliona maraka a dobit od “samo” 1,2 miliona maraka i 4,69 odsto profitne marže. Tu je i “Radis” sa prihodom od 8,7 miliona maraka i dobiti od 600.000 maraka, što je 6,89 odsto profitne marže.
Komentarišući ove podatke ekonomista Igor Gavran kaže da su profitne marže većine navedenih kompanija izrazito visoke, a pojedinih čak i nadrealno i nenormalno visoke.
“S obzirom na to da se mnoge od njih lako prepoznaju kao izvođači javnih radova odnosno korisnici javnih sredstava po osnovu različitih tendera za izgradnju puteva i drugih projekata, logično je postaviti pitanje zašto se u takvim slučajevima utvrđuju cijene koje omogućavaju ovakve profitne marže“, kaže Gavran.
Smatra da, posebno u oblasti stanogradnje, ovi podaci ukazuju da su previsoke cijene stanova uzrokovane nekim privatnim interesima i faktorima koji nemaju veze sa stvarnim troškovima, te da su razlike između visine marži u nekim slučajevima tako drastične da ih nije lako objasniti.
“Nije riječ o prodaji svjetskih brendova, već od svakoga dobijate isti rezultat i zašto bi ga onda plaćali toliko drastično različito? Iako bi nam trebalo puno više podataka za pouzdan zaključak, ne bi me nimalo iznenadilo ako firme koje rade na projektima finansiranim iz budžeta imaju puno veće profitne marže od onih koje se stvarno bore na tržištu i nemaju veze kojima se u BiH dobijaju javni projekti“, kaže Gavran.
Objašnjava da kod javnih projekata trebamo vidjeti minimalne marže i maksimalnu vrijednost za građanina, odnosno poreskog obveznika, a ne maksimalne i enormno bogaćenje pojedinaca povezanih s politikom.
“Dugoročno ovo nije dobro ni za same kompanije koje ovako posluju jer jednostavno postaju nesposobne za normalno tržište. Najveći su gubitnici ipak poreski obveznici. Još ako se sjetimo koliko često se u projektima ove vrste probijaju rokovi i isporučuju rezultati ispod traženog kvaliteta sve postaje još gore“, kaže Gavran.
Pavlović: Kada se radi sa budžetskim sredstvima, zarade su uvijek daleko više
Najveće građevinske firme u Republici Srpskoj obrnule su u prošloj godini oko 392 miliona maraka, a najveći prihod od čak 184,6 miliona KM ostvarilo je preduzeće „Integral inženjering“ iz Laktaša.
Međutim, prema zvaničnim podacima, ovo građevinsko preduzeće je lani ostvarilo dobit od oko 20 miliona maraka, tako da je njihova profitna marža bila oko 11 odsto.
Ekonomista Zoran Pavlović, objašnjava da u igri marži postoji mnogo faktora, među kojima su lokacija i cijena parcele na kojima se gradi, te koliko je projekata u toku.
“Moramo razdvojiti oblasti kojima se te kompanije primarno bave, da li je stanogradnja ili su javni radovi. Obično su, kada se radi sa budžetskim sredstvima, zarade uvijek daleko više. Kod javnih radova se sve može dogovarati i zavisi od odnosa zainteresovanih strana, a kod stanogradnje od lokacije. Postoje investitori koji grade isključivo u centru i zahvaljujući toj lokaciji mogu da postignu izuzetno visoku cijenu kvadrata, dok su im troškovi gotovo isti ili je razlika mala, do 20 odsto“, kaže Pavlović.
Razlika se pojavljuje i kada investitor ima svoj novac za gradnju i svejedno mu je kada će prodati stanove, nasuprot onima koji su vezani kreditima, kaže Pavlović.
“Ovi prvi mogu da povećavaju cijene daleko više od onih koji moraju biti racionalni zbog isplate kredita. Međutim toliko visoke marže kakve su prikazane po mom mišljenju su nemoguće“, kaže Pavlović.
Ako je investitor u stanju da ima više objekata koje radi, kaže, moguće je da jedan projekat nije završene, a počela je prodaja stanova u novom. Tada je moguće da se dobiju parametri koji nisu realni.
Pokušali smo da dobijemo i izjavu od Mirka Petrovića, vlasnika “Stam Petrović”, koji je imao ubjedljivo najveću profitnu maržu, ali do njega nismo uspjeli da dođemo jer je bio na putu.
Ova firma je poznata po tenderima koje dobija od Olimpijskog centra „Jahorina“.
CAPITAL: A. Pisarević