BEOGRAD, Taman kad su se srpske vlasti ponadale da će konačno naći nekog s kim će i u dobru i zlu pokušati da naprave od Jata lidera u regionu londonska policija uhapsila je potencijalnog kupca domaće avio-kompanije Vladimira Antonova zbog pranja novca i sumnji da je oštetio banke čiji je vlasnik u Litvaniji i Letoniji. Upravo se Antonov spominje i kao vlasnik Baltik aviejšn sistema, jedine avio-kompanije (inače manjinskog vlasnika Er Baltika) koja je predala dokumentaciju na tenderu za prodaju Jata, koji je završen posljednjeg dana oktobra.
U trenutku hapšenja vlasnika BAS-a ostalo je bilo svega dvije nedjelje do konačne ponude, a država je tako trebalo da dobije partnera sa kojim bi pokrenula novu, modernu avio-kompaniju do sredine naredne godine. Sada je sve to pod velikim znakom pitanja. Ministarstvo za infrastrukturu je odmah reagovalo tražeći od BAS-a da pošalje zvaničan stav o tome da li će hapšenje Antonova uticati na saradnju sa Jatom. Osim toga, ovdašnje vlasti su odmah rekle da će „radi zaštite javnog interesa i reputacije Jata“ pratiti šta se sve dešava i dodatno provjeriti sve u vezi sa kompanijom koja je, otkad je Jat posljednjih godina na prodaju, bila najbliža kupovini.
Nije tajna da Srbija žarko želi da nađe rješenje za Jat, odnosno da ga proda jer je još aprila prošle godine Vlada Srbije utvrdila da domaći avioprevoznik „nije u stanju da posluje profitabilno“.
Ali nije tajna ni da nikako ne može da nađe nekog ko bi sarađivao sa njom. Još prije formiranja sadašnje Vlade 2007. Božidar Đelić je poslije razgovora sa direktorom ruskog Aeroflota Valerijem Okulovim istakao „da postoji velika zainteresovanost“ Rusa da kupe Jat.
Okulov je rekao da bi Aeroflot tako lakše ušao na evropsko tržište, a Đelić je najavio tender do kraja godine. Od toga, međutim, nije bilo ništa. Tender je raspisan tek jula 2008, a neposredno prije toga tadašnji pomoćnik ministra, a juče je ministar ekonomije, Nebojša Ćirić rekao je da su među zainteresovanima osim Aeroflota i islandski Island Er, kao i da je „mogući kandidat njemački Er Berlin“. Međutim, niko od njih se nije pojavio na tenderu. Tada je već bilo jasno, ne samo da će Srbija teško da dobije prvobitno planiranih 51 miliona evra za 51 odsto akcija, već da će teško naći bilo kog zainteresovanog.
Drugi tender za prodaju Jata raspisan je 1. avgusta ove godine i zbog traženja dodatnog vremena od strane zainteresovanih produžen je mjesec dana, do 31. oktobra. Tada je i objelodanjeno da bi dio Jata poslije pregovora tokom novembra i decembra mogao da bude prodat i to BAS-u koji se jedini pojavio na tenderu. Pominjalo se u medijima i da je među zainteresovanima azerbejdžanska kompanija Azal, ali da oni, navodno, žele da kupe Jat u direktnim pregovorima sa Vladom.
Prema planu države do juna 2012. trebalo bi da bude osnovana nova kompanija, a Vlada je još ranije odlučila da bi bila osnovana kao zavisno društvo Jat ervejza, uz obavezni novčani ulog od 400.000 evra. Vlasnički udio Jata u novoj avio-kompaniji trebalo bi da bude, nakon prenosa prava, prenjet na Vladu, a investitor bi dokapitalizovao avio-kompaniju u dogovorenom iznosu. I prije nego što je zatvoren tender ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić rekao je da će država ako ne bude kupaca taj posao „odraditi sama“ jer Srbija mora da ima nacionalnog avio-prevoznika. Danas
