Pri­vre­da uni­šte­na po za­ko­nu (XIX)

   – Ni­ko ni­je od­go­vo­ran što ne­ka­daš­nji pri­vre­dni gi­gan­ti po­put “Ča­jav­ca” i “In­ce­la” i ne­ko­li­ko sto­ti­na os­ta­lih pre­du­ze­ća vi­še ne pos­to­je ni na pa­pi­ru

   – Za­kon o re­vi­zi­ji pri­va­ti­za­ci­je do­ne­sen je pod pri­tis­kom sin­di­ka­ta

BANJALUKA, Pri­va­ti­za­ci­ja u Re­pu­bli­ci Srpskoj, to­kom ko­je je pri­vre­da po­tpu­no uni­šte­na, a ra­dni­ci obes­prav­lje­ni i os­tav­lje­ni na uli­ci, dok je is­to­vre­me­no vi­še­mi­li­on­ska imo­vi­na ne­ka­da us­pje­šnih drža­vnih pre­du­ze­ća za­vrši­la u ru­ka­ma no­vo­pe­če­nih bo­ga­ta­ša i taj­ku­na, u po­tpu­nos­ti je spro­ve­de­na u skla­du sa za­ko­nom.

Ova po­ra­ža­va­ju­ća či­nje­ni­ca re­zul­tat je (ne)ra­da Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je drža­vnog ka­pi­ta­la u pre­du­ze­ći­ma i ban­ka­ma RS, Spe­ci­jal­nog tu­ži­laš­tva i os­ta­lih na­dle­žnih in­sti­tu­ci­ja, jer ni­je­dna oso­ba u RS ni­je osu­đe­na zbog ne­za­ko­ni­tos­ti u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je.

Po­je­dnos­tav­lje­no, to zna­či da ni­ko ni­je od­go­vo­ran što ne­ka­daš­nji pri­vre­dni gi­gan­ti po­put “Ča­jav­ca” i “In­ce­la” i ne­ko­li­ko sto­ti­na os­ta­lih pre­du­ze­ća vi­še ne pos­to­je ni na pa­pi­ru, kao ni za to što de­se­ti­ne hi­lja­da biv­ših ra­dni­ka tu­ma­ra­ju po uli­ci i be­zna­de­žno če­ka­ju po­ziv iz Bi­roa za za­poš­lja­va­nje.

Na­ža­lost, još po­ra­zni­je je što u in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su svo­je­vre­me­no sla­vo­do­bi­tno for­mi­ra­ne sa za­dat­kom da do­ka­žu da je pri­va­ti­za­ci­ja spro­ve­de­na ne­za­ko­ni­to, od Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je do Spe­ci­jal­nog tu­ži­laš­tva RS, tvrde da su oni svoj po­sao ura­di­li te­me­ljno, pre­ba­cu­ju­ći sa je­dnih na dru­ge od­go­vor­nost za izos­ta­nak re­zul­ta­ta.

Prvi pred­sje­dnik Ko­mi­si­ja za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je drža­vnog ka­pi­ta­la u pre­du­ze­ći­ma i ban­ka­ma RS, Bo­ri­slav Bi­je­lić, ka­že da je Ko­mi­si­ja dok je on bio na nje­nom če­lu ut­vrdi­la i do­ku­men­to­va­la ne­pra­vil­nos­ti to­kom pri­va­ti­za­ci­je ne­ko­li­ko de­se­ti­na pre­du­ze­ća i biv­ših drža­vnih ba­na­ka.

“Mi smo iz­vje­šta­je o ut­vrđe­nim ne­pra­vil­nos­ti­ma pro­sli­je­di­li Spe­ci­jal­nom tu­ži­laš­tvu RS u či­joj na­dle­žnos­ti je bi­lo da­lje vo­đe­nje pos­tup­ka. Na­ža­lost, ja­vnost je iz­gle­da od nas oče­ki­va­la da hap­si­mo i pre­su­đu­je­mo one za ko­je smo sma­tra­li da su se ogri­je­ši­li o za­kon, što je po­tpu­no ap­sur­dno. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su na osno­vu na­ših iz­vje­šta­ja vo­đe­ni sud­ski pos­tup­ci, a za­što ni­su za­vrši­li osu­đu­ju­ćim pre­su­da­ma, to ni­je pi­ta­nje za čla­no­ve Ko­mi­si­je“, ka­že Bi­je­lić.

On pod­sje­ća da je na­pra­sno ra­zri­je­šen du­žnos­ti pred­sje­dni­ka Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je, is­ti­ču­ći da sve vi­še vje­ru­je da je to ura­đe­no za­to što je ne­ko­me pos­tao sme­tnja i da ga je zbog to­ga tre­ba­lo uklo­ni­ti sa če­la Ko­mi­si­je.

“Zah­tjev za mo­je ra­zrje­še­nje je do­šao od Ran­ke Mi­šić, pred­sje­dni­ce Sa­ve­za sin­di­ka­ta RS, na­kon što sam ime­no­van za di­re­kto­ra Ur­ba­nis­ti­čkog za­vo­da RS, ka­da sam otvo­re­no re­kao da u toj us­ta­no­vi u ko­joj sam za­te­kao 118 ra­dni­ka, po­sla ima za sve­ga njih tri­de­se­tak. Ta­da je kre­nu­la haj­ka na me­ne i po­dnio sam os­tav­ku na mjes­to di­re­kto­ra, a svi zna­mo da je Za­vod po­sli­je ne­ko­li­ko mje­se­ci za­vršio u ste­ča­ju“, ka­že Bi­je­lić.

On is­ti­če da je Ko­mi­si­ja svim pre­dme­ti­ma pris­tu­pa­la te­me­ljno i za­ko­ni­to i da su u ci­je­los­ti po­što­va­li sve za­kon­ske pro­pi­se.

“Ni­je pris­toj­no da ja da­jem ocje­nu ra­da Ko­mi­si­je dok sam bio njen pred­sje­dnik, ali ja­vnost zna da je naš rad bio po­tpu­no tran­spa­ren­tan i da smo re­do­vno in­for­mi­sa­li ja­vnost o re­zul­ta­ti­ma na­šeg ra­da i o po­dne­se­nim iz­vje­šta­ji­ma, a ne znam da je to bi­la pra­ksa i na­kon što sam ja ra­zri­je­šen du­žnos­ti“, ka­že Bi­je­lić.

Mišić: Komisija nije ništa uradila

Sa dru­ge stra­ne, pred­sje­dni­ca Sa­ve­za sin­di­ka­ta RS Ran­ka Mi­šić pot­vrđu­je da je Bi­je­lić sa mjes­ta pred­sje­dni­ka Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je smi­je­njen pod pri­tis­kom Sin­di­ka­ta. Mi­ši­će­va is­ti­če da Bi­je­lić za svoj rad ni­je za­slu­žio ni nu­lu i ka­že da Ko­mi­si­ja ni pod nje­go­vim, ni pod ka­sni­jim pred­sje­da­va­njem Sa­ve Še­va­lje­vi­ća ap­so­lu­tno ni­je od­go­vo­ri­la svom za­dat­ku.

“Za­kon o re­vi­zi­ji pri­va­ti­za­ci­je do­ne­sen je pod pri­tis­kom sin­di­ka­ta i obes­prav­lje­nih ra­dni­ka ko­ji ni­su mo­gli da gle­da­ju ka­ko se pre­du­ze­ća u ko­ja su oni ulo­ži­li či­tav ra­dni vi­jek pro­da­ju u bes­ci­je­nje. Na­ža­lost, za­kon ni­je skro­jen ka­ko tre­ba, jer ni­je omo­gu­ćio da se pro­ce­su­ira­ju od­go­vor­ni za pri­va­ti­za­ci­onu plja­čku i pre­tva­ra­nje fa­bri­čkih ha­la u sva­dbe­ne sa­lo­ne i tržne cen­tre. Ko­mi­si­ja za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je ni­je ura­di­la pra­kti­čno ni­šta, jer smo svje­do­ci da ap­so­lu­tno ni­ko ni­je od­go­va­rao zbog ne­za­ko­ni­te pri­va­ti­za­ci­je“, ka­že Mi­ši­će­va.

Niko nije završio u zatvoru

Da zlo bu­de ve­će, od­go­vor­nost za to što ni­ko ni­je za­vršio iza re­še­ta­ka odba­cu­ju i iz Spe­ci­jal­nog tu­ži­laš­tva RS iz ko­ga pot­vrđu­ju da vi­še uop­šte ne pos­to­ji mo­gu­ćnost da se po­no­vo pro­ce­su­ira­ju od­go­vor­na li­ca u biv­šoj Di­re­kci­ji za pri­va­ti­za­ci­ju RS, ko­ja su pra­vo­sna­žno oslo­bo­đe­na od­go­vor­nos­ti za pri­va­ti­za­ci­one pre­va­re.

Dra­gi­ca To­ja­gić, por­tpa­rol Spe­ci­jal­nog tu­ži­laš­tva RS, ka­že da je Ko­mi­si­ja za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je dos­ta­vi­la ovom tu­ži­laš­tvu iz­vje­šta­je o spro­ve­de­nim pos­tup­ci­ma pri­va­ti­za­ci­je u 78 pre­du­ze­ća. To­ja­gi­će­va pre­ci­zi­ra i da su is­tra­gom ko­ju je na­kon po­dno­še­nja iz­vje­šta­ja spro­ve­lo Spe­ci­jal­no tu­ži­laš­tvo obu­hva­će­na 73 pre­du­ze­ća.

“S ob­zi­rom na to da je is­tra­gom ut­vrđe­no da je ne­za­ko­ni­ta pro­da­ja drža­vnog ka­pi­ta­la spro­ve­de­na u 67 pre­du­ze­ća, zbog pos­to­ja­nja osno­va­ne su­mnje da je iz­vrše­no pro­du­že­no kri­vi­čno dje­lo zlo­upo­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ili ovlaš­će­nja i pro­du­že­no kri­vi­čno dje­lo ne­sa­vjes­tan rad u slu­žbi u ju­lu 2008. go­di­ne po­di­gnu­ta je op­tu­žni­ca pro­tiv de­vet li­ca, i to pro­tiv di­re­kto­ra Di­re­kci­je za pri­va­ti­za­ci­ju Re­pu­bli­ke Srpske Go­ra­na Škrbi­ća, za­mje­ni­ka di­re­kto­ra Di­re­kci­je Mi­la­na Ko­va­či­ća, te pred­sje­dni­ka Ko­mi­si­ja za li­ci­ta­ci­je Mir­ja­ne Ši­nik, Zden­ke Dmi­tro­vić, Ve­re Teš­njak, Slo­bo­dan­ke Gvoz­den, Slo­bo­dan­ke Mi­la­ši­no­vić, Ja­sne Ma­rin­ko­vić i Dra­ga­na Iva­no­vi­ća. Pos­tu­pak pro­tiv ovih li­ca je vo­đen i pra­vo­sna­žno okon­čan oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom za svih de­vet li­ca“, ka­že To­ja­gi­će­va.

Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, po­što je ri­ječ o pre­su­đe­noj stva­ri, Spe­ci­jal­no tu­ži­laš­tvo ni­ti bi­lo ko­je dru­go tu­ži­laš­tvo ne mo­že po­no­vo po­kre­nu­ti kri­vi­čni pos­tu­pak pro­tiv is­tih ovih li­ca za is­to kri­vi­čno dje­lo.

To pra­kti­čno zna­či da su sve pri­va­ti­za­ci­je u RS ura­đe­ne u skla­du sa za­ko­nom i da ni­ko ni­je od­go­vo­ran za po­tpu­ni su­no­vrat pri­vre­de.

Ko­mi­si­ja bez re­zul­ta­ta

Obrad Be­len­za­da, pred­sje­dnik Kon­fe­de­ra­ci­je sin­di­ka­ta RS, ka­že da je Ko­mi­si­ja za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je for­mi­ra­na po ču­ve­noj izja­vi Vin­sto­na Čer­či­la “ako imaš ne­ki pro­blem ko­ji ne že­liš da ri­je­šiš, for­mi­raj ko­mi­si­ju za nje­go­vo rje­ša­va­nje”.

“Ka­kvi su re­zul­ta­ti te ko­mi­si­je?! Ni­ka­kvi! Bi­lo je ap­sur­dno i to što je kom­ple­tna od­go­vor­nost za uni­šta­va­nje pri­vre­de po­ku­ša­la da se sva­li na ne­ko­li­ko že­na iz biv­še Di­re­kci­je za pri­va­ti­za­ci­ju. Pri­vre­da je uni­šte­na zbog po­tpu­no pro­ma­še­nog kon­cep­ta pri­va­ti­za­ci­je. Za­kon o pri­va­ti­za­ci­ji je s je­dne stra­ne omo­gu­ćio po­je­din­ci­ma da se za ma­le pa­re do­ko­pa­ju vri­je­dne imo­vi­ne i fa­bri­čkih ha­la, dok su sa dru­ge oni­ma ko­ji su i htje­li da za­drže proi­zvo­dnju i ra­dna mjes­ta, to one­mo­gu­ći­le vi­so­ke ka­ma­te i sku­pi kre­di­ti. Što se ti­če Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je, po­što se ispos­ta­vi­lo da ni­je na­pra­vi­la ni­ka­kve re­zul­ta­te, slo­bo­dno se mo­že za­klju­či­ti da je i for­mi­ra­na s tim za­dat­kom“, ka­že Be­len­za­da.

SUTRA:

Poslednji tekst serijala “Kako je propala banjalučka privreda”: “Pozitivni primjeri privatizacije”

Poslovni portal CAPITAL.ba i Nezavisne novine