ATINA, Vrijednost evra od jutros je na najnižem nivou za sedam mjeseci jer su investitori zaplašeni mogućnošću da Grčka bankrotira.
Dodatnu uznemirenost među investitorima unose i novi znaci podjeljenosti evropskih zvaničnika oko rješenja pitanja grčke dužničke krize, prenio je Radio Dojče-vele.
Očekuje se da u srijedu stručnjaci Evropske unije, MMF-a i Evropske centralne banke, budu na licu mjesta da bi vidjeli kakav je napredak Atina učinila na planu štednje.
U međuvremnu traju štrajkovi, pa su tako danas i taksisti, poreski službenici i carinici stupili u 48-časovni štrajk.
Vladi do sada nije uspjelo da se izbori sa utajama poreza i da zaista stegne kaiš. Da bi rupe u budžetu bile zapušene, do kraja godine će toj zemlji biti potrebno još milijardu i 700 000 evra.
Na sjednici vlade na brzinu je uveden specijalni porez na nekretnine- vlasnici kuća i stanova će 2011. i 2012., već prema vrijednosti nekretnine, morati da plate između 50 centi i 10 evra po kvadratnom metru, a Vlada se nada da će tako da namakne četiri milijarde evra.
I Njemačka je počela da se priprema za mogući bankrot Grčke, a prema informacijama magazina „Špigel“, ekipa ministra finansija Volfganga Šojblea već ispituje različite scenarije, koji se mogu svesti na dvije najgrublje varijante- ostanak pri evru ili povratak na drahmu.
Horst Zehofer, šef Hrišćansko-socijalne unije, rekao je da isključenje Grčke iz evro-zone ne smije više da bude tabu-tema.
„Za mene je na prvom mjestu funkcionisanje pomoći i sopstvene odgovornosti. Ali, ako to ne može da se postigne i ako to Grčka i pored svih napora ne postigne, onda ne smijemo isključiti ni tu varijantu“, rekao je on.
„Ogromna većina građana odbacuje ovu politiku finansijskog štita. Mislim da je zbog toga dobro da iz politike stižu signali da je taj štit pogrešno rješenje. Broj skeptika je mnogo veći nego što izgleda, sve i ako se to još ne vidi na osnovu parlamentarnih glasanja,” rekao je Manfred Kolbe iz iste stranke, a to je ono što mnogi misle, zaključuje Dojče vele.
Zajednička evropska valuta je jutros oslabila na najniži nivo u proteklih sedam mjeseci usljed nervoze ulagača oko mogućnosti skorog bankrota Grčke i novih znakova podjeljenosti unutar evropskih vlasti oko načina za borbu protiv grčke dužničke krize.
Budžetski deficit Grčke i dalje u porastu
Državni budžetski deficit Grčke je od januara do avgusta povećan na 18,1 milijardu evra (24,7 milijardi dolara), sa 14,8 milijardi evra u istom periodu prošle godine, saopštilo je danas grčko ministarstvo finansija.
Budžetski troškovi su u razmatranom periodu porasli 8,1 odsto na godišnjem nivou, kao posljedica povećanih izdataka te prezadužene zemlje za isplatu kamata na zajmove i za popunjavanje fondova socijalne zaštite, agencije za zapošljavanje i državnih bolnica usljed produbljavanja recesije, ukazalo je ministarstvo.
Neto prihodi budžeta su istovremeno smanjeni 5,3 odsto, prenijela je francuska agencija AFP.
Vlada Grčke, međutim, očekuje da će problem smanjenja budžetskih prihoda “biti otklonjen u sljedeća četiri mjeseca” zahvaljujući prihodu od poreza na dodatu vrijednost.
Vlada je takođe ukazala da su podaci o državnom budžetu samo dio podataka koji se uzimaju u obzir da bi se utvrdio opšti deficit, ključni činilac na osnovu kojeg kreditori Grčke – Evropska unija i Međunarodni monetarni fond – ocjenjuju grčki ekonomski oporavak.
Opšti javni deficit, prema propisima EU, takođe uključuje budžete socijalne zaštite i lokalnih vlada, podsjetio je AFP.
Evropska komisija je danas prognozirala da će budžetski deficit Grčke u 2011. iznositi 9,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je daleko više od 7,6 odsto, koliko je Grčka prvobitno projektovala.
Grčka je ranije ukazivala da ciljevi za deficit moraju da budu revidirani jer je recesija koja je zahvatila zemlju daleko dublja nego što se prvobitno očekivalo.
Komisija, izvršno tijelo EU, prognozira da će grčki budžetski deficit u 2012. iznositi 9,3 odsto BDP i takođe biti znatno iznad 6,5 odsto, koliko je ranije projektovano u budžetu za 2011.
Grčka nastoji da ostvari radikalne budžetske i ekonomske reforme koje zahtjevaju EU i MMF u zamjenu za zajam od 110 milijardi evra koji su prošle godine odobrili toj prezaduženoj članici zone evra kojoj je prijetilo bankrotstvo.
Oštra budžetska kresanja su produbila recesiju u grčkoj ekonomiji koju očekuje slabljenje za najmanje pet odsto. U nedostatku bilo kakvih izgleda za ekonomski rast i sa ogromnim dugom koji premašuje 350 milijardi evra, Grčkoj je ove godine odobren novi paket za spasavanje od 159 milijardi evra, ali partneri Atine u evrozoni, prije nego što taj paket bude finalizovan, zahtjevaju progres u ostvarenju grčkog programa reformi. Tanjug