BEOGRAD, Privredna komora Srbije potrudila se da organizuje zaista ozbiljan nastup srpskog agrara na velikom moskovskom Poljoprivrednom sajmu „Zlatna jesen”, koji će se održati od 8. do 11. oktobra.
Prema posljednjim informacijama, na štandu PKS predstaviće se 33 proizvođača, od toga 20 vojvođanskih – od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i „Dijamanta” do Industrije mesa „Nedeljković” i Medele.
– U Moskvi nas očekuju i veoma ozbiljni razgovori sa tamošnjim komorskim i uopšte privrednim zvaničnicima, zapravo svima koji budu zainteresovani za naše proizvođače, za naš izvoz, odnosno za uvoz robe iz Srbije. Izvoznici su najživlji deo naše privrede, oni pokazuju najveću otpornost na negativne uticaje koji pritiskaju srpsku ekonomiju. I zato je od prioritetnog interesa otvoriti im još neka vrata – kaže za „Dnevnik” predsjednik PK Vojvodine Ratko Filipović, koji će biti u delegaciji na čijem je čelu v.d. prvog čovJeka PKS Milivoje Miletić.
Inače, upravo je Miletić inicirao sredinom sedmice na izmaku sastanak sa rukovodstvima svih regionalnih komora, a centralna tema je bilo preuređenje komorskog sistema, kao i učvršćivanje saradnje sa Ministarstvom za privredu i jačanje međusobnog dijaloga.
– Praktično preko noći smo se našli u novoj poziciji mnogo boljeg razumevanja Komore i Ministarstva privrede, s obzirom na to da je resorni ministar postao dosadašnji predsednik PKS Željko Sertić. A on jako dobro zna kakve sve koristi kao ministar može imati od komorskog sistema. Jer, i jeste jedna od temeljnih uloga komore u mogućnosti da efikasno i s razumevanjem ideja, predlog, kritički stav… od privrednika ode ka Ministarstvu, odnosno Vladi, i obrnuto – da se privredi pojasni zašto nešto jeste ili mora biti. Dakle, da ostvarimo istinsku dvosmernu komunikaciju, što do sada previše često nije bio slučaj. To je od izuzetnog značaja i za same komore, jer ako se glas privrednika zaista bude čuo, onda oni imaju razlog više da budu naši članovi – pojašnjava Filipović.
Kada je, pak, riječ o potrebi preuređenja komorskog sistema, sagovornik „Dnevnika“ kaže da taj proces jeste započeo, ali da se ne može biti zadovoljan dosadašnjim rezultatima. U tom svjetlu potrebni su mnogo odlučniji koraci s ciljem da se komorski sistem Srbije što je moguće više upodobi komorskom sistemima zemalja s kojima je ekonomska veza Srbije najjača i gdje su najsnažniji interesi za ulaganje kod nas – a to znači prije svega sa Njemačkom, Austrijom, Italijom, Francuskom…
– Moramo priznati da komorski sistem Srbije u ovom trenutku nije dovoljno sposoban da odgovori svemu onom što bi trebalo da bude njegova uloga, pogotovo u svjetlu pristupanja Evropskoj uniji. Srpska privreda je, naime, jako nježna i osjetljiva, nema izgrađene imuni sistem pa se svaki poremećaj žestoko osjeti. Ali ne znači da zato što smo nježni i osjetljivi, zato što nam je privreda loša i što su nam komore loše, ne treba da idemo u EU… Ne, mi moramo sebe da mjenjamo da bi naše pristupanje Uniji -ne prošlo bezbolno, jer to nije realno – već je cilj da naša privreda iz tog procesa izađe živa. A upravo bi komorski sistem trebalo da bude jedan od stubova tog odbrambenog mehanizma za zaštitu naše privrede.
U tom svjetlu u PKS-u su najbliži stavu, koji i Filipović podržava – da se kao osnova uzme njemački komorski sistem sa elementima austrijskog. Na tome će se u narednom periodu raditi, a zadatak svojevrsnog koordinatora dobio je Marko Čadež, direktor Predstavništva PKS-a u Frankfurtu. U svakom slučaju, poenta je u tome da se izgradi zdrav, snažan komorski sistem, koji bi bio i sposoban da odgovori na brojne evropske izazove i s kojim bi privreda odmah dobila važnu podršku.
Nije u pitanju copy-paste model, već se radi o prihvatanju osnovnih principa na temelju kojih su pomenuti komorski sistemi zasnovani, a ne da izmišljamo toplu vodu. Jednostavno, privrednici Srbije moraju biti sa privrednicima iz tih zemalja konkuretni i na tržištu Srbije, i na evropskom i na trećim tržištima. Ali njihove privrednike prate jake komore, dok privrednike Srbije… Dnevnik
