BEOGRAD, Naše firme uveliko grcaju u bankarskim dugovima. Već u ovoj godini dospijevaju prve rate za otplatu subvencionisanih kredita koje su lani uzeli uz pomoć države.
Dugovanja naših kompanija prema inostranstvu popela su se na kraju prošle godine čak na 14 milijardi evra. Uz to, dugovi prema bankama za pozajmice uzete u zemlji dostigli su iznos od 959,6 milijardi dinara. Kako će sva ova dugovanja privreda vratiti ne može ni da se nasluti, ali domaći bankari već su počeli da strahuju za sudbinu svojih potraživanja.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da postoji latentna opasnost u koju bankarski sektor u Srbiji može zapasti, jer u 2010. velikom broju preduzeća dospijevaju prve rate za otplatu kredita. Podsjeća da je dug privrede prema inostranstvu skoro dva puta veći od državnog.
Samo u ovoj godini preduzeća bi trebalo da inostranim povjeriocima vrate 4,5 milijardi evra. Takođe, prema Dugaliću, problematični su i zajmovi, odnosno njihovo vraćanje bankama u zemlji, jer su enormno narasli.
Da bi se pospješilo kreditiranje država je, inače, lani priskočila u pomoć, pa je privredi i građanima dato 1,1 milijarda evra dotiranih kredita. Od toga najveći dio uzela su preduzeća i to 870 miliona evra za likvidnost, koja je i dalje rak-rana većine firmi. Zajmovi za investicije nisu bili ni izbiliza toliko traženi, već je ovih pozajmica odobrena samo mrvica, u vrijednosti od 13 miliona evra.
Uplašeni bankari kalkulišu mogućim većim kašnjenjima u otplati rata kada su u pitanju firme. Naime, već sada je kod preduzeća u velikoj mjeri naraslo kašnjenje u otplati dugova. Posljednji podaci govore da 8,8 odsto rata ne stiže na vrijeme, odnosno kasni.
„Banke u celom našem regionu suočavaju se sa kašnjenjem u naplati zajmova, pa i u Srbiji. U zemljama u okruženju kašnjenje iznosi oko 20 odsto, a kod nas oko deset odsto. Problem će nastupiti krajem marta, kada kompanije počnu da vraćaju zajmove koje su uzeli u inostranstvu. Stepen teško naplativih pozajmica kod privrede sigurno će se, tako, popeti na oko 15 odsto“, naglašava Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Draginja Đurić, predsjednik Izvršnog odbora Inteza banke i Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, kaže da će „tempo i brzina oporavka privrede značajno uticati na bankarski sistem. Očekuje nas i nastavak reformi javnog sektora, kao i restrukturisanje i privatizacija javnih preduzeća. Upravo iz ovih razloga za banke će, ponovo, najveći izazov biti održavanje kreditne aktivnosti“.
B92