Predrag Ćulibrk: Ciljamo prihod od pola milijarde KM

BANJALUKA, Kompanija “M:tel” u 2011. godini ima ambiciozan plan da ostvari prihod veći od pola milijarde KM, čime bi udarila pečat dosadašnjim sjajnim postprivatizacionim poslovnim i finansijskim rezultatima, ističe Predrag Ćulibrk, generalni direktor tog telekom operatora.
On je uoči četvorogodišnjice privatizacije kompanije 18. juna, od kada je njen većinski akcionar “Telekom Srbija”, ocijenio da se ta akvizicija, uprkos mnogim sumnjama zbog uplaćene visoke cijene, pokazala kao “pun pogodak”.
To potvrđuju i finansijski izvještaji tri telekom operatora u BiH koji otkrivaju da je “M:tel”, jedini u periodu 2007-2010. uspio ostvariti rast prihoda i to za 25 odsto, sa 391 milion na 488 miliona KM.
U istom razdoblju njegovi konkurenti bilježe blagi pad prihoda za jedan, odnosno dva procenta. Tako je sarajevski “BH Telecom” u 2007. godini ostvario prihod od 612 miliona KM da bi u prošloj godini pao na 603 miliona KM, dok je “HT Mostar” prihod iz 2007. godine od 243 miliona, lani spustio na 238 miliona KM.

Kako ocjenjujete poslovanje “M:tela” od privatizacije do danas?
ĆULIBRK: Moram reći da je te 2007. bilo oprečnih mišljenja, onih koji su verovali u privatizaciju i onih koji su mislili da “Telekom Srpske” nije kompanija koja zavređuje toliku pažnju i uplaćenih 646 miliona evra. Međutim, poslovanjem u protekle četiri godine pokazali smo da je ova kompanija imala dobru osnovu u momentu preuzimanja i ogroman potencijal. Menadžment i svi zaposleni uspeli su da od “M:tela” naprave modernu inovativnu kompaniju koja je spremna na svaku tržišnu utakmicu. Suština uspeha meri se pre svega time da smo od 2007. do danas uspeli da povećamo ukupan prihod kompanije za blizu 100 miliona, odnosno oko 25 odsto, i uveliko poboljšamo tržišnu poziciju, što je redak primer u regionu. Razloga za takav uspeh je mnogo. Na prvom mestu je to što je “M:tel” od privatizacije do danas u kapitalne investicije uložio 440 miliona KM i očekujemo da ćemo 2011. zaključiti sa ukupnim investicijama od pola milijarde KM. Ne radi se samo o obimu već i ispravnim usmerenjem investicija i dobrim balansom u svim segmentima.

Teško biste to sproveli bez adekavtne selekcije stručnjaka i menadžerskog kadra?
ĆULIBRK: Da, i to je došlo s transformacijom preduzeća. Pri kupovini smo zatekli kompaniju koja je tehnološki bila dobro uređena i postavljena na pravim temeljima, ali nije bila tržišno orentisana. Imajući u vidu da su telekomi nastajali iz poštanskih sistema, a znajući tehnologiju razmišljanja ljudi u javnim preduzećima, ispočetka je bilo i određenih otpora. Međutim, pravilnom internom komunikacijom uspeli smo da pridobijemo zaposlene kojima je objašnjeno da je u njihovom interesu dugoročna održivost kompanije koje nema bez tržišne orentacije. U međuvremenu smo promenili kadrovsku strukturu, smanjili broj zaposlenih, ali i primali nove kadrove u informacionim i komunikacionim tehnologijama, dakle inženjere, ali i u segmentu prodaje. Napomenuo bih da su otpremnine za one koji su napustili kompaniju u proseku iznosile oko 50.000 KM, što je redak primer ne samo u BiH već i okruženju.

Slažete li se da je ključni potez “M:tela” bio ulazak i ekspanzija na tržištu FBiH?
ĆULIBRK: Te 2007. smo zatekli kompaniju koja je bila isključivo fokusirana na tržište RS iako je posedovala licencu za celu BiH. Odluka da krenemo na tržište FBiH nije bila laka i bilo je mnogo pesimista. Sada, nakon četiri godine, izuzetno smo prisutni u FBiH gde smo ravnopravan operator. S jakim marketinškim nastupom uspeli smo da se u FBiH nametnemo kao operator s najkvalitetnijom ponudom i koji ide u susret potrebama korisnika. Time smo od nekoliko hiljada korisnika u FBiH prije privatizacije došli do sadašnjih više od 250.000. Konkurencija u “BH Telecomu” i “Eronetu” nije neozbiljna, ali smo zbog bržeg delovanja na tržištu došli do toga da i kod korisnika postoji percepcija da samo za korak ispred konkurencije. To se vidi iz našeg tržišnog učešća u mobilnoj telefoniji u BiH gde smo 2007. imali zaostatak za “BH Telecomom” od 13 odsto, odnosno držali smo oko 33 odsto, a oni 46 odsto tržišta. Sada ne samo da smo smanjili taj jaz već smo postali broj jedan u BiH sa učešćem od 40 odsto. Sve to je dovelo do izuzetne likvidnosti i isplate velikih dividendi akcionarima.

U segmentu fiksne telefonije “M:tel” bilježi blagi pad broja korisnika. Kako to tumačite?

ĆULIBRK: U fiksnoj telefoniji nismo iznenađeni dešavanjima, jer je to oblast koja je na globalnom nivou vrhunac doživela pre desetak godina. S pojavom mobilne telefonije i padom cena ljudi sve manje imaju potrebe za fiksnim telefonom. Pad broja korisnika na godišnjem nivou iznosi od jedan do dva odsto, što je trend koji je prisutan i u okruženju. Bolnu tačku nam predstavlja i naplata RTV takse preko naših računa što je takođe uticalo na značajan odliv korisnika. Nezadovoljni smo situacijom da se finansiranje javnog RTV servisa obavlja preko grane koja je liberalizovana i država bi to trebala rešiti na drugačiji način. Treći razlog koji ne krijemo je to što je 2006. godine došlo do liberalizacije tržišta fiksne telefonije i pojave novih alternativnih kablovskih operatera.

Tehnološka revolucija
Posljednjih godina pravi bum ste napravili na tržištu internet usluga i digitalne televizije?
ĆULIBRK: Segmentu ADSL-a smo posvetili veliku pažnju pre svega kroz velike investicije, pa je broj korisnika sa 4.000 povećan na 87.000, što nije bitno samo za kompaniju već i razvoj informatičkog društva u RS. Prošle godine smo krenuli i u novu tržišnu utakmicu sa kablovskim operatorima koji su godinama prisutni na tržištu u segmentu IPTV-a i opet smo kvalitetom naše usluge i diferencijacijom u odnosu na ponudu konkurenata uspeli da za kratak period dođemo do 9.000 korisnika. Naša namera nije da se zaustavimo na ovome već da je unapređujemo jer za multimedijom vape ne samo mlade generacije već je to nova tehnološka revolucija u svetu koju predvode “Facebook”, “YouTube”, “Google”, “Apple” i drugi.  Nezavisne novine