BANJALUKA – U Republici Srpskoj u 2023. godini treba povećati fizički obim proizvodnje, ekonomsku stabilnost i nezavisnost energetskog sistema, izjavio je Srni predsjednik Privredne komore Srpske Pero Ćorić.
Ćorić kaže da privrednici u 2023. očekuju da se zadrže postojeći dobri trendovi iz 2022, te zaustave negativna kretanja zbog očekivanja teške i neizvjesne poslovne godine.
“Treba povaćeti broj zaposlenih i tako zaustavljati odliv stanovništva iz Republike Srpske“, naveo je Ćorić u intervjuu Srni.
Uz ovo, naglasio je Ćorić, potrebno je reformisati javna preduzeća i staviti ih u funkciju razvoja privrede.
Prema njegovim riječima, to su samo neki od ciljeva koje treba realizovati da bi se dobio dobar osnov.
“Prognoze govore da će energetska kriza u EU biti prisutna najmanje do polovine 2023. godine, što će se sigurno negativno odraziti na poslovanje privrede Srpske s obzirom na to da naša privreda sa EU ima najveću spoljnotrgovinsku razmjenu“, kaže Ćorić.
On je naveo i da poslovna zajednica očekuje od Vlade Republike Srpske da prepozna neophodnost nastavka digitalizacije i tehnološkog osposobljavanja privrede što bi bilo osnov za povećanje produktivnosti i efikasnosti, a samim tim i njene konkurentnosti.
“Mislim da je zbog toga neophodno da se tokom 2023.godine poveća planirani iznos od 14,6 miliona KM za tehnološki razvoj i nabavku opreme kako bi se promoglo privredi da se ulaže u tehnološko unapređenje, jer bi se time ohrabrili poslodavci da ulažu u privredu“, kaže Ćorić.
On je naglasio i neophodnost jačeg prilagođavanja obrazovanja potrebama privrede sa sve većim učešćem dualnog obrazovanja, ali i prekvalifikacije i dokvalifikacije odraslih, jer je evidentan nedostatak svih profila radne snage, sa čime će biti suočena privreda Republike Srpske i u narednom vremenu.
Ćorić je istakao da je potrebno da se izvrši reforma uprave radi smanjenja sive ekonomije, administrativnih procedura, parafiskalnih opterećenja, navodeći da je reforma uprave uvijek bila zastupljena u programima ekonomskih reformi, ali se veoma sporo realizuje, što može biti kočnica razvoja u nekom vremenu.
Ćorić je rekao da je zvanična inflacija za deset mjeseci 2022. godine bila 15,5 odsto, te da je evidentno da su spoljni inflatorni faktori uticali na kretanje cijena u Republici Srpskoj.
“Sam podatak da je za deset mjeseci 2022. godine spoljnotrgovinski deficit Srpske povećan za 408 miliona KM, govori o značajnom povećanju cijena repromaterijala, robe široke potrošnje, industrijskih proizvoda na svjetskom tržištu, a što je apsorbovano i uvezeno u Republiku Srpsku“, konstatovao je Ćorić.
On je naglasio da će cijene nafte, gasa, električne energije, čelika i dalje određevati tok inflatornih kretanja u EU, što će se preliti u Republiku Srpsku.
Uz ocjenu da su najviše povećane cijene hrane i pića, te prevoza, Ćorić smatra da rješenje može biti i to da se država odrekne nekih svojih prihoda u vidu nameta na pojedine proizvode ili da povećanje prihoda obezbijeđenog po tom osnovu koristi za subvencionisanje određene grane privrede, te ograniči marže bez paušalnih ocjena.
“Generalno gledano ovo je jedan od najvećih problema koji će se preliti u 2023. godini“, naglasio je Ćorić.
Ćorić kaže da je u 2022. godini poslovanje bilo suočeno sa mnogim otežavajućim okolnostima kao što su pitanje energije, inflacije, nedostatak radne snage, stalni pritisci na povećanje plata, nedostatak repromaterijala…
“Bitan faktor bilo je stanje i kretanje u EU kao posljedica energetske krize, političkih dešavanja, inflacije, pa su sve privredne grane bile u problemima, što se prelivalo i na nas“, rekao je Ćorić.
On je istakao da je u 2022.godini proizvodnja obuće imala dosta posla da čak nije mogla ispuniti sve narudžbe, što je dobro, te da će taj sektor imati posla i u 2023. godini.
Đorić je naveo da je industrijska proizvodnja u 2022. u odnosu na 2021. godinu veća za tek 1,3 odsto, da je inflacija bila dvocifrena, nominalan rast plata za 16,7 odsto, izvoz za 26 odsto, a uvoz za 30,5 odsto, te naplata javnih prihoda za 14 odsto.
“Kada se gledaju ti odnosi, vidljivo je da povećanja nisu posljedica privrednih aktivnosti već okolnosti i uslova u kojima je privreda poslovala u 2022. godini i sve je to uticalo na smanjenu likvidnost privrede“, kaže on.
