BIJELJINA, U prvom polugodištu 2016, u odnosu na prvo polugodište 2015. godine, izvoz je povećan sa 101,7 milion KM na 131,2 miliona KM, odnosno za 29,5 miliona KM ili za 29 odsto, ističe Slavko Stevanović, sekretar Agro-udruženja u Privrednoj komori Republike Srpske.
“Istovremeno, uvoz je smanjen sa 359,8 miliona KM na 349,5 miliona KM, odnosno za 10,3 miliona ili za 2,9 odsto”, precizira u intervjuu Srni Stevanović i napominje da su to podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Stanje u izvozu i uvozu dovelo je do smanjenja debalansa sa minus 258,1 milion KM na minus 218,3 miliona KM, odnosno za 39,8 miliona KM ili za 15,4 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 28,3 odsto na 37,5 odsto ili za 9,2 indeksna poena.
Posmatrano po sektorima, ostvarena su pozitivna kretanja, pri čemu je kod hrane i živih životinja izvoz povećan za 25,6 odsto, a uvoz za 5,1 odsto, što je dovelo do smanjenja debalansa za 3,8 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 30,1 odsto na 36 odsto.
Kod sektora pića i duvana izvoz je povećan za 66,2 odsto, a uvoz smanjen za 52 odsto, što je dovelo do smanjenja debalansa za 76,1 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 17 odsto na 58,7 odsto.
Na pozitivna kretanja u sektoru hrane i živih životinja u najvećoj mjeri uticali su, ističe Stevanović, povećanje izvoza čokolade i biskvita sa 21,4 miliona KM na 37 miliona KM, te svježih jabuka, krušaka i dunja sa 9,5 miliona KM na 16,8 miliona KM…
“Pozitivno kretanje uočeno je i kod uljanih pogača – sa 19,2 miliona KM na 13,5 miliona KM, dok su u sektoru pića i duvana na povećanje izvoza u najvećoj mjeri uticali povećanje izvoza cigara sa 2,5 miliona KM na 5,4 miliona KM, a na smanjenje uvoza u najvećoj mjeri uticalo je smanjenje uvoza piva sa 24,5 miliona KM na 1,9 miliona KM”, naglašava Stevanović za Srnu.
Najviše se uvozilo žitarica 63 miliona KM, od čega pšenice 21,7 miliona KM, kukuruza 41,3 miliona KM, konditorskih proizvoda 45,9 miliona KM, od čega čokolade 20,5 miliona KM, biskvita 25,4 miliona KM, svježeg mesa 29,7 miliona KM, od čega goveđeg 16,8 miliona KM, a svinjskog 12,9 miliona KM…
Stevanović ističe da je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srpske i dalje Srbija.
Posmatrano po državama, najznačajniji spoljnotrgovinski partner u ukupnoj razmjeni je Srbija sa 39,9 odsto, Hrvatska sa 6,6 odsto, Italija sa 6,5 odsto, Mađarska sa 4,4 odsto, NJemačka i Turska sa po 4,1 odsto, Rusija sa 3,6 odsto i druge zemlje.
Kada je riječ o izvozu, ističe on, najviše je izvezeno u Srbiju – 22,9 odsto, Italiju 13,8 odsto, Tursku 13,7 odsto, Rusiju 12,8 odsto i druge zemlje, dok je najviše uvezeno iz Srbije 46,2 odsto, Hrvatske i Mađarske po 6,1 odsto, NJemačke 4,8 odsto, Italije i Austrije po 3,8 odsto…
“U pogledu bilansa izvoza i uvoza, najveći debalans ostvaren je u trgovini sa Srbijom, Mađarskom, NJemačkom, Austrijom… dok je najveći pozitivni bilans ostvaren u trgovini sa Rusijom, Turskom, Crnom Gorom i Hrvatskom”, ističe Slavko Stevanović.
Ostvareni rezultat je, napominje Stevanović, istovremeno, i najbolji polugodišnji i godišnji rezultat od 1996. godine.
“Potrebno je istaći da su na rezultate u najvećoj mjeri uticali povećanje izvoza konditorskih proizvoda za 15,6 miliona KM, svježih jabuka, krušaka i dunja za 7,3 miliona KM i šećera, odnosno hemijski čiste saharoze za 5,4 miliona KM, te smanjenje uvoza piva za 22,6 miliona KM”, napominje on i pojašnjava:
“Smanjenje uvoza piva je, u velikoj mjeri, rezultat administrativnog djelovanja u vezi sa deklaracijama na uvoz piva iz Srbije, a ne povećanja domaće proizvodnje ili smanjene potrošnje, jer su se trgovine snabdijevale pivom koje je uvezeno iz firmi u Federaciji BiH.“
Kada je riječ o drugim grupama proizvoda, potrebno je istaći da se i dalje uvoze velike količine mesa i prerađevina, vode i vina, te da je izvoz žitarica smanjen, a uvoz brašna povećan.
“Kod mlijeka i mlječnih prerađevina, došlo je do pada izvoza sa 8,4 miliona KM na 8,0 miliona KM i povećanja uvoza sa 2,8 miliona KM na 5,7 miliona KM, ali je i dalje prisutan pozitivan bilans od 2,3 miliona KM. Kod povrća je došlo do pada izvoza sa 5,2 miliona KM na tri miliona KM /sušeno i zamrznuto/ i pada uvoza sa 5,9 miliona KM na pet miliona KM, a debalans je smanjen sa minus 0,736 miliona KM na minus 0,341 miliona KM”, navodi Stevanović u intervjuu za Srnu. Srna