BEOGRAD, U svijetu radi oko 150 rejting agencija, ali samo tri vodeće kontrolišu oko 95 odsto tržišta. Riječ je o privatnim agencijama Moody’s, Standard & Poor’s i Fitch.
Rejting agencije procjenjuju kreditnu sposobnost velikih korporacija i država, i na osnovu toga određuju kreditni rejting –od najvišeg AAA do najnižeg C ili D, u zavisnosti od agencije.
Od tih „slova“ zavisi ekonomski status zemlje ili kompanije u svijetu. Dugim riječima, tako se investitorima i državama saopštava koji je stepen rizika za ulaganje.
U svijetu radi oko 150 agencija, ali samo tri vodeće kontrolišu oko 95 odsto tržišta. Riječ je o privatnim agencijama „Moody’s“, „Standard & Poor’s“ i „Fitch“. „Moody’s“ radi na njujorškoj berzi, S&P je dio američke megakorporacije „McGraw- Hil“, koja je takođe na berzi u Njujorku, dok je „Fitch“ u vlasništvu francuske holding kompanije „Fimalac“ i njujorške multinacionalne kompanije „Hearst Corporation“.
Borba sa Zapadom
Te agencije često su na udaru kritika, i to sa svih strana. Napadaju ih da su neobjektivne i politički motivisane. Evropska unija je prije nekoliko godina pokrenula istragu o radu kreditnih agencija. Posebno su ugrožene države koje su daleko od vatre, one siromašne, ali i zemlje koje uveliko razvijaju ekonomiju. U tu grupu prije svega spada Kina.
Upravo u Pekingu smatraju da te tri agencije donose pogrešne i lažne procjene koje štete ekonomiji najmnogoljudnije zemlje svijeta. Otud ideja da se osnuje nova agencija koja će razbiti monopol trojke. Kina i Rusija su se dogovorile da osnuju sopstvenu rejting agenciju. To je najavio ministar finansija Rusije Anton Siluanov. On je praktično krenuo u obračun sa zapadnim agencijama kada je rekao da Kina i Rusija hoće apolitične procjene.
Teško je, međutim, očekivati da će Moskva i Peking napraviti agenciju koja će biti van dometa politike. Ali ako počne da radi ta nova institucija i ako uspije da se probije na vrh, može se očekivati da će natjerati tri velike agencije da budu opreznije i realnije. Zamisao je da rusko-kineska rejting agencija bude nešto kao kontrateg trojci. To je plan za budućnost.
Za sada se govori o tome da će nova agencija biti zadužena samo za zajedničke rusko-kineske projekte. Pratiće šta se dešava u svijetu, ali će se tek kasnije uključiti u svjetske tokove.
„Sve se više raspravlja o uspostavljanju nezavisnog sistema procjene kreditnog rejtinga, jer mnoge zemlje traže više objektivnosti prilikom procjene rejtinga. Rusko-kineska agencija upotrebljavaće iste alate i kriterijume za procjenu kreditnog rejtinga država i investicija koje koriste i postojeće agencije“, rekao je Siluanov.
Kina i Rusija imaju velikih problema zbog procjena triju zapadnih agencija.
Tako je „Standard & Poor’s“ snizio kreditni rejting Rusije na rejting „malo iznad bezvrijednog“. U prva tri mjeseca ove godine iz Rusije je povučena rekordna 51 milijarda dolara. Naravno, sve to se dešava zbog ukrajinske krize. Kineski zvaničnici takođe su brinu da bi negativne ocijene kreditnih agencija mogle ugroziti kinesku privredu. Kina već gotovo deceniju ima negativne kamatne stope.
Rusko Ministarstvo finansija još uvijek nije objavilo detalje o rokovima i uslovima stvaranja agencije, a pretpostavlja se da će u projektu učestvovati kineska agencija za procjenu rejtinga „Dagong“ i ruska RusRating.
Najavu Moskve i Pekinga kritikovao je profesor ekonomije iz Bremena Rudolf Hikel. On je za „Dojče vele“ rekao da spajanje nekoliko rejting agencija Rusije i Kine nema smisla.
On taj projekat vidi kao odgovor na sve tješnju saradnju između Evrope i SAD, koje trenutno vode pregovore o slobodnoj trgovini. Na drugoj strani, Kina i Rusija takođe sve bliže sarađuju. Nedavno su potpisale i ugovor o izgradnji gasovoda koji je vrijedan 400 milijardi dolara. Međutim, to za Hikela nije dovoljno da bi se osnivala zajednička agencija.
Šanse za neuspjeh
„To je možda simboličan čin ekonomske saradnje, ali zaista marginalan. Cijelu tu inicijativu ne treba shvatiti ozbiljno. Za jačanje trgovine između Kine i Rusije postoji važniji projekti od rejting agencije. Činjenica da je sada to pompezno najavljeno, možda je čak znak da Moskva i Peking ne mogu da se dogovore oko više strateških pitanja. Neuspjeh projekta prilično je vjerovatan“, kaže Hikel za „Dojče vele“.
Treba napomenuti je Hikel glasno kritikovao i rad američkih rejting agencija. On ih smatra krivim za finansijsku krizu, pa je tražio da se poveća konkurencija u toj oblasti. Kako objašnjava, rejting agencije žive od povjerenja investitora u nezavisnost njihove ocijene.
„Kakve interese imaju Moskva i Peking da izgrade sopstvenu agenciju za dvije potpuno različito usmjerene ekonomije? Čak sam razlog osnivanja, zato jer je čisto politički, mogao bi znatno da naudi firmi, čak i prije nego što je objavljen prvi rejting. Zbog svega toga zajednička rusko-kineska rejting agencija nema budućnost“, kaže Hikel.
Umjesto osnivanja još jedne agencije ovaj profesor ekonomije predlaže reformu postojećih. On smatra da je potrebna regulacija za sve rejting agencije u svijetu. To se odnosi i na veliki sukob interesa u renomiranim američkim agencijama, jer vrlo često kompanije same traže i plaćaju procjenu sopstvenih proizvoda.
Evropska unija je na vrhuncu ekonomske krize razmišljala da osnuje sopstvenu rejting agenciju, ali je odustala od tog projekta. EU je to htjela da uradi jer je bila nezadovoljna radom triju velikih agencija. Umjesto da sam procjenjuje kreditnu sposobnost, Brisel je 2011. godine pokrenuo istragu o radu kreditnih agencija.
Namjera je bila da se preispita kako one rangiraju državne obveznice. Tada je i zaprijetio sankcijama ukoliko se otkriju neregularnosti. Brisel je bio iznerviran odlukom S&P da snizi rejting svih 15 članica evrozone. EU je optužila rejting agencije da su pogoršale krizu.
Međutim, nikakvih kazni nije bilo, pa su agencije nastavile da snižavaju rejtinge evropski država. To rade i danas.
Tako je 30. maja ove godine rejting agencija „Moody’s“ snizila prognozu rejtinga 82 evropske banke sa „stabilne“ na „negativnu“. Rejting je oboren zbog novog evropskog zakona, prema kome će upravo banke biti te koje su odgovorne za rizike u slučaju nove krize.
Rejting Srbije
Kada je riječ o Srbiji tri agencije kažu da je Srbija u sivoj zoni. Početkom godine agencija „Fitch“ donijela je odluku da snizi kreditni rejting Srbije na B plus. Do te odluke kreditni rejting Srbije bio je BB minus, što je viši stepen od B plus. Kao ključne razloge za svoju odluku, „Fitch“ navodi rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda, ali i izostanak sprovođenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.
Prema posljednjoj procjeni (11. april) agencije „Standard and Poor’s“ (podaci preuzeti sa sajta Narodne banke Srbije), kreditni rejting Srbije je BB minus, dok „Moody’s“ (14. jul 2013) daje B1 sa stabilnim izgledima.
Da bi bilo jasnije gdje se nalazi Srbija, moramo objasniti nivoe. U prvom, koji se zove investicioni nivo, ima deset kategorija, drugi je neinvesticioni ili špekulantski nivo, i tu je 14 nivoa („Fitch“ i S&P), odnosno (12 „Moody’s“).
Svijet tri agencije Srbiju su smjestile u špekulantski nivo, ali Srbija je blizu da dođe na dno investicionog. Na listi S&P Srbija treba da se pomjeri za tri nivoa da bi iz špekulantskog prešla na posljednje mjesto investicione liste (BBB minus).
Na „Fitch“ rejting listi Srbija je četiri koraka daleko od nivoa BBB minus. Ista situacija je na „Moody’s“ listi, nedostaje joj još četiri koraka do najnižeg investicionog rejtinga koji se u toj agenciji obilježava sa Baa3. Akter