BEOGRAD, Javni dug Srbije se značajno približio zakonski definisanoj granici od 45 odsto bruto društvenog proizvoda. Do kraja ove godine ostaće ispod te granice, ali već naredne godine postoji opasnost da se otrgne kontroli – upozorava, u razgovoru za “Novosti”, predsjednik Fiskalnog savjeta Pavle Petrović.
* Opasnost od ulaska u zonu prezaduženosti javlja se baš u izbornoj godini. Ima li uopšte nade da Srbija ne uđe u dužničku krizu?
– Ukoliko u narednoj godini budžet bude štedljiviji, pa, umjesto sadašnjih 4,5 odsto, minus državne kase bude zaista 3,9 odsto BDP-a, velike su šanse da se ulazak u dužničku krizu spriječi, pa čak da već 2014. godine javni dug počne da pada. Naravno, sve ovo uz uslov da kurs dinara ostane stabilan, a narednu godinu završimo sa bar tri odsto rasta privredne aktivnosti.
* Čini se da se u tim projekcijama dosta toga bazira na “ako”…
– Činjenica je da se nalazimo na “oštrici žileta”, ali nemamo drugo rješenje. Fiskalna pravila podrazumijevaju projekcije o kojima govorim, ali i da nema tih zakonskih ograničenja, za očuvanje makroekonomske stabilnosti nema drugog recepta. Odnosno, ili će država naći načina da smanji minus u narednoj godini za oko 80 milijardi dinara i podigne privrednu aktivnost, ili ćemo doći u situaciju da niko neće ni da nam pozajmi novac.
* Ima li načina da Srbija podigne privrednu aktivnost u vrijeme očitog prelivanja novog talasa ekonomske krize i budžetske štednje u zemlji u kojoj skoro svaki treći građanin ostvaruje prihod iz državne kase?
– Prethodne tri godine javni dug jeste rastao kao posljedica prelivanja svjetske krize, što je, jasno, bilo opravdano. I tempo oporavka naše privrede zavisio je od spoljnih faktora. Ali lošim rezultatima doprinijeli smo i sami. Samo strukturne reforme, koje podrazumijevaju i ozbiljniju racionalizaciju velikih sektora javne potrošnje, mogu da utiču na smanjenje javnog duga i ozbiljniji rast privredne aktivnosti koji bi doveo do novog zapošljavanja.
* Na osnovu rebalansa budžeta baš i ne izgleda da će država krenuti tim pravcem. Opet se štedi na kapitalnim izdacima, a povećava tekuća potrošnja…
– Smanjenje kapitalnih rashoda u rebalansu nije ekonomski poželjno, imajući u vidu pozitivan doprinos investicija razvoju. Ali nekoliko argumenata može djelimično opravdati smanjenje kapitalnih rashoda. Prvo, ne odustaje se od strateški bitnih projekata kao što su Koridor 10, obilaznica oko Beograda ili izgradnja mosta Zemun – Borča. Takođe, jasno je da se planirani nivo kapitalnih investicija ne bi ostvario do kraja godine i bez rebalansa. Naime, na nivou Republike, izvršenje kapitalnih rashoda za prvih osam mjeseci iznosi 9,9 milijardi dinara, što je svega 26 odsto planiranih godišnjih rashoda. U ovom segmentu stvari moraju da se mijenjaju, jer je jasno da bi privrednu aktivnost podstakle kapitalne investicije samo ukoliko im je godišnji rast oko pet odsto, a ove godine on će biti blizu 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
* Šta “govori” rebalans?
– Njime je predviđeno da država uštedi devet milijardi dinara tako što će budžetski korisnici kao što su Fond za zaštitu životne sredine, Fond za vode, Uprava za trezor, Ministarstvo pravde i ostali za toliko više prikupiti sopstvenih sredstava nego što će ih potrošiti. Ta ušteda nije ekonomski opravdana i može da znači da su nameti privredi i građanima po osnovu taksi i naknada previsoki i da ih treba smanjiti ili da nadležni budžetski korisnici ne ispunjavaju u potpunosti društvenu ulogu.
Ispravna odluka
* Vidite li kao dobru, odluku države da rebalansom ne predvidi dodatna sredstva za subvencije kredita privredi i stanovništvu?
– S jedne strane, to sigurno utiče negativno na nivo privredne aktivnosti. Ali ako se ta odluka posmatra iz ugla povećanog deficita i zaduživanja države, vjerujem da je ispravna.
Pravila
* Rebalans je zasnovan na većim uštedama, s obzirom na ozbiljniji pad prihoda države. Koliki su rizici da se neke od tih ušteda ne ostvare?
– Rast plata u javnom sektoru i penzija ozbiljnije je dodatno opteretio budžet, za oko 15 milijardi dinara. Zato u ovom segmentu mora da se povede računa o strogom poštovanju fiskalnih pravila, odnosno o visini predstojećeg povećanja ovih primanja. Takođe, važno bi bilo da i lokalne samouprave, poslije primjene Zakona o decentralizaciji koji je napravio određen jaz u budžetu, dodatne prihode koje će dobiti ako zaista utroše u otvaranje radnih mjesta, a ne u tekuću potrošnju. Novosti