BEOGRAD, Naredna Vlada Srbije bi na samom početku mandata morala da donese srednjoročni plan usklađivanja javne potrošnje sa ekonomskim mogućnostima zemlje, inače prijeti kriza duga, rekao je predsjednik Fiskalnog savjeta Srbije Pavle Petrović.
“Bez toga nam prijeti kriza duga i onda bi se djelovalo u haotičnim uslovima”, rekao je Petrović za “Ekonometar” i naglasio da bi naredna vlada morala da izvrši fiskalno prilagođavanje na oko četiri odsto bruto društvenog proizvoda /BDP/ u naredne četiri godine.
On je rekao da su fiskalna pravila kao “crvene lampice koje se pale prije nego što tržište ošamari”, a da su se u Srbiji te lampice upalile i zbog budžetskog deficita i javnog duga.
Prema njegovoj ocjeni, deficit u republičkoj kasi, koji je sada neznatno veći od dozvoljenog, bez dodatnog prilagođavanja lako bi mogao u ovoj godini da poraste i na preko pet odsto BDP-a.
“Još je izraženiji problem javnog duga, koji je na kraju prošle godine dostigao 46,4 odsto BDP-a, što je iznad zakonske granice od 45 odsto”, naveo je Petrović.
Na kraju ove godine, prema analizama Fiskalnog savjeta, javni dug će najvjerovatnije biti 51 odsto i nastaviti da raste, pa postoji opasnost da se na kraju 2015. godine poveća na zabrinjavajućih 60 odsto.
On je naveo da ne bi pravio paralele sa situacijom u Grčkoj, koja ima mnogo veće probleme od Srbije, već sa onim što se dešava u Mađarskoj ili Rumuniji koja je smanjila plate u javnom sektoru za 20 do 25 odsto i otpustila veliki broj radnika.
“Ako buduća Vlada Srbije, ubrzo po konstituisanju, donese konkretne srednjoročne mjere može se ne samo spriječiti da dug eksplodira, već i da se ostvari smanjenje javnih rashoda sa 44 na 40 odsto u naredne četiri godine”, rekao je Petrović.
Ako se posmatraju zemlje u regionu, dodao je on, Bugarska ima najmanji javni dug, koji učestvuje u BDP-u sa 17,2 odsto, u Makedoniji 26,8 odsto, u Rumuniji 39 odsto, u BiH 41,2 odsto, u Crnoj Gori 43,4, Sloveniji 48,2 odsto, Hrvatskoj 50 odsto, a u Mađarskoj 78,6 odsto.