BEOGRAD, Više od 1,7 miliona penzionera u Srbiji, čija je trenutna prosječna penzija 23.462 dinara, iščekuje “finalnu” odluku o povećanju penzija krajem ove ili početkom 2017.godine.
Za sada u igri su dvije mogućnosti: povećanje penzija od januara naredne godine za nekoliko procenata ili jednokratna pomoć pred Novu godinu u iznosu od 5.000 do sedam hiljada dinara.
Ni jedno ni drugo nije ono što penzioneri žele i očekuju, ali jeste više nego što im je obećavano i što su mislili da će im se ove godine dati.
Računica između najavljenog povećanja od nekoliko procenta i jednokratne pomoći je otprilike ista, ali razlika je u tome što se jedno dobija odjednom, a drugo se dobija 12 mjeseci. Jer, ako je tačno da bi država, kojoj je to lakši i bezbolniji način, odlučila da svim penzionerima dodijeli jednokratnu novčanu pomoć između 5.000 i 7.000 dinara, penzioneri bi zapravo dobili povećanje koje, kada se podijeli na 12 mjeseci, znači da mjesečno dobijaju između 410 i 580 dinara.
S druge strane, ukoliko su tačne prognoze da bi povećanje penzija moglo biti jednako rastu BDP odnosno između 2,5 i tri odsto, onda to znači da bi penzioneri dobili povećanje od 585 do 702 dinara mjesečno. Doduše, ova druga varijanta kada je prosječna penzija veća za tri odsto malo je veća nego ono što bi penzioneri dobili kada bi im država dala jednokratnu pomoć od 7.000 dinara.
Dok se prave računice šta je bolji i čemu bi se penzioneri više obradovali, ne smije se smetnuti sa uma da je sve još uvijek u domenu najava i mogućnosti. Naime, nijedan državni organ ili ministar nije izašao u javnost sa bilo kakvom računicom osim sa najavom da će zbog dobrih ekonomskih rezultata penzije naredne godine, složio se sa tim MMF ili ne, biti nešto veće.
Koliko je to “nešto veće” ne zna se. No, ekonomisti su spremni da kalkulišu, ali su saglasni da povećanje ne može biti veće od privrednog rasta odnosno od tri odsto.
Fiskalni savet Srbije, a slično razmišljaju i predstavnici MMF, smatraju da penzije naredne godine ne smiju da se povećavaju uz podsjećanje da se one i dalje u velikom procentu finansiraju iz državne kase i da takvo stanje nije održivo.
Za razliku i od jednih i od drugih, penzioneri traže samo ono što im Zakon o PIO, čiji je jedan dio privremeno zarad finansijske konsolidacije obustavljen, obezbjeđuje, a to je da rast penzija prati rast troškova života. Kako upravo to što po zakonu traže izostaje već četiri godine, jer od 2012. se penzije ne usklađuju sa inflacijom, oni bi želeli da im niko ne daje “milostinju” već da se lijepo izračuna koliko im za te četiri godine pripada i da samo to dobiju. A to je mnogo više i od mogućih dva i po i tri odsto i od jednokrane pomoći između 5.000 i 7.000 dinara. Dnevnik