Škotska će sledeće nedelje održati referendum o pitanju da li da napusti Britaniju. Ankete pokazuju porast podrške nezavisnosti u poslednjih par meseci, uglavnom zato što su aktivisti kampanje uspeli da snize „faktor straha“ – to jest, zabrinutost zbog ekonomskih rizika samostalnosti. Trenutno izgleda kao da će o ishodu referenduma odlučiti puki slučaj.
Imam jednu poruku za Škote: treba da se plašite, treba mnogo da se plašite. Rizici samostalnosti su ogromni. Možda mislite da bi Škotska mogla da bude kao Kanada, ali verovatnije je da će ispasti kao Španija, samo bez sunca.
Poređenje Škotske sa Kanadom naizgled je razumno. Konačno, i Kanada je kao Škotska relativno mala ekonomija koja veći deo svoje trgovine obavlja sa mnogo većim komšijom. Takođe, kao Škotska, Kanada stoji politički levo u odnosu na tog gigantskog suseda. Kanadski primer pokazuje da je to moguće. Kanada je prosperitetna, ekonomski stabilna (iako brinem zbog visoke stope duga po domaćinstvu i onog što liči na ogroman stambeni balon) i uspešno sprovodi leve politike u odnosu na SAD: samostalno zdravstveno osiguranje, širokogruda pomoć siromašnima, viša opšta poreska stopa.
Plaća li Kanada cenu nezavisnosti? Verovatno. Produktivnost rada tek je tri četvrtine u odnosu na SAD, a deo tog jaza verovatno ima veze sa činjenicom da je kanadsko tržište malo (da, imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ali podaci ukazuju da granica i dalje obeshrabruje trgovinu). Pa ipak, moglo bi se reći da Kanadi ide dobro.
Ali Kanada ima sopstvenu valutu, što znači da njena vlada ne može da ostane bez novca, da može da spasava svoje banke i tome slično. Nezavisna Škotska to ne bi mogla. A to čini ogromnu razliku.
Može li Škotska imati svoju valutu? Možda, iako je škotska ekonomija još tešnje integrisana sa ekonomijom ostatka Britanije nego što je to slučaj sa Kanadom i SAD, pa bi održavanje druge valute bilo teško. A i škotski pokret za nezavisnost se izjasnio da će zadržati funtu kao nacionalnu valutu. Kombinacija političke nezavisnosti sa zajedničkom valutom predstavlja recept za propast. I tu dolazimo do poučne priče o Španiji.
Da su Španija i druge zemlje koje su napustile svoje valute i prešle na evro deo istinski federalnog sistema, sa zajedničkim institucijama uprave – novija ekonomska istorija Španije ličila bi na onu Floride. Obe ekonomije su doživele ogroman stambeni bum između 2000. i 2007. U obema smo videli kako se bum pretvara u spektakularnu propast. Obe su zbog te propasti pretrpele oštar pad rasta. U obe zemlje je ekonomska propast značila pad prihoda od poreza i porast potrošnje na subvencije nezaposlenima i druge oblike pomoći.
Tu se, međutim, njihovi putevi razilaze. U slučaju Floride, veći deo fiskalnog tereta ekonomskog pada nije snosila lokalna vlada već Vašington, koji je nastavio sa izdvajanjima za socijalno osiguranje i zdravstvenu zaštitu, a pokrio je i pomoć za nezaposlene. Bilo je velikih gubitaka na stambenim zajmovima i mnoge banke na Floridi su propale, ali su mnogi gubici pali na federalne kreditne agencije, dok je federalno osiguranje zaštitilo štediše. Jasno vam je šta hoću da kažem: Florida je u vreme krize dobila ogromnu pomoć.
Nasuprot Floridi, Španija je punu cenu kreditne propasti podnela sama. Rezultat je bio fiskalna kriza, koju je znatno pogoršao strah od bankarske krize s kojom španska vlada neće moći da izađe na kraj, jer bi doslovce mogla da ostane bez keša. Skočila je cena zaduživanja Španije i vlada je bila prinuđena na mere brutalno stroge štednje. To je izazvalo jezivu ekonomsku depresiju – uključujući stopu nezaposlenosti mladih od preko 50 posto – od koje Španija jedva da je počela da se oporavlja.
Nije samo Španija tako prošla, nego i veći deo južne Evrope i šire. Čak i zemlje evrozone sa stabilnim finansijama, poput Finske i Holandije, doživljavaju duboke i dugotrajne ekonomske padove.
Ukratko, sve što se dešavalo u Evropi od 2009. pokazalo je da je vrlo opasno imati zajedničku valutu bez zajedničke uprave. U ekonomskom žargonu, fiskalna i bankarska integracija su suštinski elementi optimalne valutne zone. Nezavisna Škotska koja koristi britansku funtu bila bi u još gorem stanju od evro zemalja, koje bar imaju nekakav udeo u odlučivanju o politici Evropske centralne banke.
Potpuno mi je neverovatno da Škotska uopšte razmatra da krene tim putem, posle svega što se desilo proteklih godina. Ako škotski glasači zaista veruju da je bezbedno biti zemlja bez valute, u teškoj su zabludi.
Izvor: New York Times
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net