BEOGRAD – Na početku smo bili samo suprug i ja, a danas imamo više od 500 zaposlenih. Nikad se nisam bavila brojkama, samo sam željela da napravim dobar proizvod koji će samo biti bolji i ulepšavati naše dame, rekla je u podcastu „Nikad u minusu“ Slađana Pantović, kreativna direktorica i vlasnica P…S… fashiona.
CAPITAL: Vi ste kreativna direktorka i još uvijek učestvujete u stvaranju vaših kolekcija. Zašto ste odlučili da se bavite baš modom?
Pantović: Ja sam još odmalena shvatila čime ću da se bavim u životu. Već kao djevojčica sam krenula da se bavim mojim poslom i da osmišljavam, tako da su godine prolazile a ja sam pravila vizuelne efekte i osmišljavala sve tako da sam imala stalnu strast, potrebu i usmjerenje ka modi i stvaranju.
CAPITAL: Obrazovali ste se u tom smislu?
Pantović: Završila sam tekstilnu školu, a poslije je bilo pitanje da li ću da završim fakultet primijenjenih umjetnosti ili za modnog modelara. Pošto sam ja vrlo nestrpljiva osoba i sve bih sad i odmah, smatrala sam da talenat imam, a da treba da znam kako to sprovesti i onda sam u Mariboru završila dvije godine za modnog modelara, gdje ja zapravo učim da napravim konstrukciju za to što želim.
CAPITAL: Da li ste najveća firma kada su u pitanju moda i tekstil u Srbiji?
Pantović: Ja mislim da da. Ne bavim se brojkama, ali po mnogim faktorima da.
CAPITAL: Koliko danas PS izrađuje modela, koliko izrađuje artikala, koliko imate prodavnica?
Pantović: Negdje na pola godine koliko traje jedna sezona, to je negdje oko 600.000 modela, 50.000 mjesečno i naravno uz sve to idu aksesoari i prateći elementi, nije samo ono što mi proizvedemo. Sve to je djelo više od 500 zaposlenih.
CAPITAL: Kada je nastao P…S… Fashion, kako je počelo, a koliko vas danas ima?
Pantović: To je bilo davne 1996. godine. Na početku smo bili samo ja i muž, pa jedna, dvije žene i to se tako polako mijenjalo. Danas nas je više od 500.
CAPITAL: Pored vas u poslu je i vaš suprug, da li on voli modu ili više voli biznis?
Pantović: Zapravo ja i muž smo u ovom poslu, ali smo potpuno različiti što je i dobro jer se međusobno dopunjavamo. On je cijeli život bio izuzetan matematičar što je i sproveo u firmi i što je vrlo bitno i značajno. Logistika je veliki procenat ovog posla.
CAPITAL: Vi i suprug ste bili sami na početku. Da li Vam je djelovalo da ćete doći do brojke od 500 zaposlenih?
Pantović: Na početku smo suprug i ja bili sami. Bilo je mnogo izazova i situacija gdje smo bili suočeni sa velikim preprekama, ali upornost i rad sve to anulira, tako da je to postepeno bilo. Nisam se mnogo zamarala sa ciframa niti je moja želja bila da bude ta cifra, meni je bilo bitno da napravim dobar proizvod, odličan, koji će stalno biti bolji i koji će uljepšavati naše dame.
CAPITAL: Šta je bio prvi proizvod koji ste proizveli? Gdje ste nabavili materijale za te proizvode? Kako je izgledao taj prvi kompletan proces?
Pantović: Za početak mi nismo imali proizvodnju, prvih godinu dana je bilo zaista dodatno otežavajuće jer mi smo počeli od nule. Bio je tu moj otac, tada nisu bile banke aktuelne, već je on bio neko ko nas je finansirao i mi smo mu uredno vraćali i onda smo opet dobijali pozajmicu, ali nismo imali zaposlene nego su nam radili uslugu ljudi. Tu se radio po jedan model i ako je neko želio da to bude za njega model, a nije dobra veličina mi smo radili po meri. To je tako bilo godinu dana i onda sam ja, kada je moja beba imala godinu dana, počela da se preznajam, da imam aritmiju i ljekari su mi savjetovali da smanjim posao.
Onda je moj muž rekao to više ne može ovako, krećemo u serijsku proizvodnju.
Kod nas je bila fabrika koja se zvala „Rudnik“, oni su šili sjajne košulje za ceo svet i tada je već bila kriza i posao je padao, gubili su poslove jer smo bili pod sankcijama i u jednom trenutku ja nešto nisam znala i odlazim kod kolege koji je radio u „Rudniku“ i koji je bio stariji od mene, imao dosta iskustva, da mi pokaže kako to treba da uradim. On to meni pokaže i to se sve završi i ja sanjam san kako Savo dolazi sa pet žena iz rudnika. to bi bilo kao da sada dođu Marsovci jer „Rudnik“ je bila ozbiljna firma a ja nisam imala nikog od zaposlenih tada. Ja sam se probudila, ispričala svoj san i rekla „Bože kako lepo sanjam“ i na tome je ostalo i nakon toga je prošlo možda šest mjeseci i Savo je došao.
Cijeli razgovor sa Slađanom Pantović možete pogledati na youtube kanalu CAPITAL-a.
Serijal pratite na:
Portal: https://capital.ba/
YouTube: https://www.youtube.com/@portalcapital4297
Facebook: https://www.facebook.com/capital.ba/
Instagram: https://www.instagram.com/capital.ba/