BRISEL, Bankarske pozajmice privatnom sektoru u zoni evra prvi put su smanjene, a to je jako upozorenje svakome ko se nada da će oporavak nastupiti skoro, saopštila Evropska centralna banka.
Pozajmice su u septembru bile manje oko 0,3 procenta pošto su u avgustu pokazale rast od 0,1 odsto. Riječ je o prvom negativnom pokazatelju od januara 1992, kada je statistika počela da prati takva kretanja. Malo je znakova da se praktično neograničena likvidnost koja je potekla iz evropske centralnobankarske institucije sada preliva u veće bankarske pozajmice. Pokretanje kreditnog ciklusa ostaje veliki znak pitanja u pogledu vremena i razmjera privrednog oporavka među zemljama zone evra.
Monetarni agregat M,3 kojim se mjere gotovina, depoziti i druge finansijske pozicije, pao je u septembru na 1,8 odsto sa prethodno revidiranih 2,6 procenata u avgustu, što je, takođe, veoma nizak nivo, saopšteno je u ECB-u. Pozajmice i novčana ponuda refelktuju potrošačku tražnju i ukupnu aktivnost u privredi. Opadajući procenti ukazuju na smanjenu tražnju koja vodi do popuštanja inflacije i verovatno do smanjenja osnovne kamatne stope ECB-a. Ona je, međutim, već ionako na istorijskom minimumu od jedan odsto i otuda se ne očekuje njeno smanjenje.
Žan Klod Triše, predsednik ECB-a, upozorava na to da ostaju neizvjesnosti u pogledu privrednog oporavka, dok analitičari smatraju da bi kreditna aktivnost mogla postati još tješnja kako tražnja u poslovnom sektoru raste. Vjerovalo se da raniji pad pozajmica duguje najviše slabijoj tražnji iz poslovnog i sektora domaćinstava, ali sadašnji podaci pokazuju da je u oktobru registrovana najbolja poslovna aktivnost poslije decembra 2007. Zbog pada pozajmica u ovom trenutku se ni ne razmišlja o povlačenju likvidnosti, a kamoli o podizanju kamatnih stopa.
Pad bankarskih pozajmica u zoni evra
