BRISEL, Novembarska inflacija u zoni evra osjetno je opala – na 2,1 odsto na godišnjoj osnovi, sa 3,2 procenta u oktobru, saopštila je statistička služba Evropske unije (Evrostat).
Tako visok mjesečni pad inflacije nije zabilježen u regionu 15-člane zone još od 1991. godine, navodi se u izvještaju Evrostata i ukazuje da je sada, usljed znatno smanjenih inflatornih pritisaka, otvoren put Evropskoj centralnoj banci (ECB) da usvoji odluku o novom kresanju kamata.
ECB je u prvoj polovini novembra i početkom oktobra već snizila vlastitu baznu kamatu za jedan procenat, na 3,25 odsto, ali se u krugovima finansijskih stručnjaka vjeruje da će se već početkom narednog mjeseca odlučiti za još jedno kresanje interesne stope, da bi se što pre prevazišle posljedice najgore globalne finansijske krize u proteklih osam decenija.
Emisiona banka zemalja koje koriste zajedničku valutu – evro – je ranije za regionalnu ekonomiju utvrdila ciljnu godišnju inflatorne stopu od dva odsto.
Sredinom ove godine, u periodu rekordnih cijena nafte, inflacija u zoni evra je bila veća od četiri odsto, ali je posle drastičnog pojeftinjenja osnovne energetske sirovine, u protekla četiri mjeseca, počela da pada.
Ekonomisti koje je ranije anketirala agencija Blumberg su za novembar prognozirali inflaciju u zoni evra od 2,4 odsto, ali se pokazalo da je realno smanjenje potrošačkih cijena, na osnovu kojih se utvrđuje inflatorna stopa, bilo veće od očekivanog.
U odvojenom izvještaju Evrostata se navodi da je stopa nezaposlenosti u zoni evra tokom novembra blago uvećana, na 7,7 odsto, sa oktobarskih 7,6 procenata.
Nivo nezaposlenosti u “evrolendu” trenutno je najviši od januara 2007. i taj podatak, kombinovan sa jučerašnjim izvještajem o padu novembarskog indeksa poslovne klime u zoni evra na najniži nivo za 15 godina, takođe ukazuje da treba očekivati niže kamate pod kontrolom ECB, ističe se u izvještaju Blumberga.
Osjetan pad inflacije u zoni evra
