BEOGRAD – Srpska ekonomija se oporavila mnogo brže nego što je to bilo očekivano, zaključak je to Misije međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je, poslije završene prve revizije novog savjetodavnog aranžmana Instrument za koordinaciju politika.
To je rekao ministar finansija Siniša Mali nakon završnog sastanka u Beogradu delegacije Srbije i misije MMF-a, te napomenuo da je MMF za ovu godinu projektovao rast BDP-a od 6,5 odsto, dok njihove projekcije rasta za narednu godinu iznose 4,5 odsto.
Mali je istakao da će se budžet za 2022. godinu naći na sjednici Vlade Srbije 3. novembra, a krajem istog mjeseca na sjednici parlamenta Srbije, saopšteno je iz Ministarstva finansija Srbije.
“Budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, kao i minimalne cene rada, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Nastavljamo sa visokim izdvajanjima za investicije koje dalje podižu rast BDP-a i utiču na kvalitet života naših građana”, rekao je Mali.
Istovremeno, iz Narodne banke Srbije je saopšteno da je misija MMF ocijenila da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija kovid 19, te da je u toku snažan ekonomski oporavak, koji je omogućen pravovremenim i obimnim mjerama monetarne i fiskalne politike.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocijenila je da je Srbija među rijetkim zemljama koje su pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda dostigle već početkom ove godine, pri čemu brži od očekivanog rast ekonomske aktivnosti ukazuje na to da bi realni privredni rast ove godine mogao da premaši 6,5 odsto.
Misija MMF ocijenila je da se očekuje da će se inflacija, kao i u drugim zemljama, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor, te konstatovala da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što ukazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera.
Misija MMF ocijenila je da se očekuje da će se inflacija, kao i u drugim zemljama, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor, te konstatovala da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što ukazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera.
Projektovano je i dalje smanjenje deficita tekućeg računa na oko četiri odsto BDP ove godine, uz zadržavanje njegove potpune pokrivenosti neto prilivom stranih direktnih investicija.
Ocijenjeno je i da je bankarski sektor ostao stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan, kao i da je kurs dinara ostao stabilan, kao i da Srbija nastavlja sa strukturnim reformama. Srna