OECD:Japan treba da obavi ekonomske reforme

TOKIO, Japan treba da obavi nužne reforme da bi zadržao lidersko mesto u svjetskoj ekonomiji, izjavio je u Tokiju generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Angel Gurija.
 Odajući priznanje Japanu zbog realne ekonomske moći, on je rekao da je ta zemlja i dalje privredno snažna i “veoma otporna” na tekuću globalnu finansijsku krizu.
 Kao nužne mjere koje Japan treba brzo da preduzme u ekonomskoj sferi Gurija, koji boravi u posjeti Tokiju, je označio sprovođenje poreskih reformi, unapređenje produktivnosti rada u uslužnom sektoru i poboljšanje situacije na tržištu rada.
 OECD, koji okuplja 30 industrijski najrazvijenijih zemalja svijeta, preporučio je vladi u Tokiju da povede više računa o smanjenju javne potrošnje i prikupljanju poreza.
 “Japan mora da sprovede poresku reformu kako bi osigurao rast poreskih prihoda, iako to ne podstiče privredni rast”, rekao je šef regionalnog odeljenja OECD za Japan i Južnu Koreju Randal Džons.
 Agencija DPA podsjeća, u izveštaju iz Tokija, da Japan ima najniži porez na potrošnju, od svega pet odsto, ali i najveće – četrdesetoprocentno – poresko opterećenje za korporacije. Više od polovine zarada zaposlenih takođe odlazi na poreske obaveze.
 Džons smatra da bi Japan trebalo da sljedi praksu članica OECD  koje snižavaju korporacijske poreze i tako podstiču rast poslovne ekspanzije.
  Današnji izveštaj OECD o situaciji u japanskoj ekonomiji pojavio se, inače, istovremeno s analizom poznate rejting agencije “Standard end Purs” koja je ocjenila da bi Kina u narednih pet godna mogla po privrednoj moći da pretekne Japan i postane po tome vodeća zemlja Azijsko-pacifičkog regiona.
 OECD je, inače, preporučio Japanu da liberalizuje trgovinsko zakonodavstvo i omogući otvoreniju trgovinu sa inostranstvom, pri čemu se navodi da je učešće stranih kompanija u uslužnom sektoru druge po snazi svjetske privrede najniže među članicama Organzacije.
 Poboljšanje konkuretnosti je važno za Japan jer pomaže uklanjanju prepreka za rast stranih direktnih investicija, ističe se u analizi OECD.
 Gorija je, osim toga, ukazao da je OECD zabrinut i zbog ubrzanog starenja radno sposobnog djela stanovništva i drugih problema koji se uočavaju na tržištu rada u Japanu.
 Kao jedan od gorućih problema OECD navodi to što je broj neregularno zaposlenih ljudi u Japanu  uvećan na više od trećine ukupno raspoložive radne snage.
 Japan bi, prema ocjeni OECD -a, trebalo da poboljša izglede za  zapošljavanje mlađih ljudi, ali i da uveća učešće ženske radne snage na domaćem tržištu rada.
 Broj žena koje su u stalnom radnom odnosu smanjen je, tokom proteklih deset godina, 1,33 miliona, na ukupno 10,39 miliona u 2007, ističe se u izvještaju OECD.
 Iako su razlike u zaradama opale, žene primaju, u prosjeku, svega 63,5 odsto od zarada zaposlenih muškaraca, a mladi radnici koji rade “na crno” primaju svega 40 procenata zarade onih u redovnom radnom odnosu.
 Kad je riječ o položaju ženske radne snage, OECD ukazuje da su žene u Japnu uglavnom usmjerene na zapošljavanje u uslužnom sektoru privrede i da često moraju birati između posla ili odgoja vlastite djece.
 Japanska vlada je prošle godine izdvojila oko 2,44 biliona jena, ili oko 24 milijarde dolara, da bi podstakla natalitet koji je, potkraj prošlog i početkom ovog vijeka, bio u osjetnom padu.
 Japan sada ima oko 127 miliona žitelja od kojih se približno pet odsto bavi poljoprivredom, a ostali su zaposlenih u industriji ili uslužnom sektoru.
 Stručnjaci za rad tvrde da će Japan, ukoliko se nastavi stagnacija, odnosno pad broja stanovnika, već početkom naredne decenije biti prinuđen da masovno uvozi stranu radnu snagu, prije svega iz Azije, ali i iz udaljenijih zemalja. Tanjug