Od Pep­si­ja do pri­vre­dnog gro­blja (III)

   – U “Fru­kto­ni” ni­ko ni­je čist. Svi su lo­po­vi – od di­re­kto­ra do čis­ta­či­ce. Ko­ji god pa­pir da uzmeš – iz nje­ga vri­šti kri­mi­nal, ka­že ste­čaj­ni upra­vnik Du­šan Ko­va­če­vić

   – Pri­va­ti­za­ci­ja “Fru­kto­ne” po­či­nje po­lo­vi­nom 2003. go­di­ne, ka­da je 51 od­sto ka­pi­ta­la ot­ku­pio “Kre­is Tra­de In­dus­tri­ehan­del”

BA­NJA­LU­KA – Ka­da je Vi­je­će Okru­žnog su­da u Ba­nja­lu­ci kra­jem 2014. go­di­ne osu­di­lo Ne­de­ljka Po­po­vi­ća, Vi­to­mi­ra Đu­ki­ća i Slo­bo­da­na Žu­plja­ni­na na pet go­di­na i tri mje­se­ca za­tvo­ra zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je ba­nja­lu­čke Fa­bri­ke so­ko­va “Fru­kto­na”, či­ni­lo se da je na ovu afe­ru stav­lje­na ta­čka.

Me­đu­tim, bor­ba za “Fru­kto­nu” do da­nas ne pres­ta­je, iako je već ta­da bi­lo ja­sno da će ova pri­va­ti­za­ci­ja za­vrši­ti kao i to­li­ke dru­ge u Re­pu­bli­ci Srpskoj i Ba­nja­lu­ci – li­kvi­da­ci­jom pri­va­ti­zo­va­ne kom­pa­ni­je.

Po­po­vić, Đu­kić i Žu­plja­nin su za 10,5 mi­li­ona ma­ra­ka pro­da­li ze­mlji­šte i obje­kte “Fru­kto­ne”, iako je ono bi­lo pod hi­po­te­kom, i tim nov­cem su pla­ti­li ne­pos­to­je­ća i ne­dos­pje­la po­tra­ži­va­nja. S ob­zi­rom na to da je nad obje­kti­ma i ze­mlji­štem bi­la upi­sa­na hi­po­te­ka ra­di na­pla­te po­res­kog du­ga “Fru­kto­ne” u ko­rist Po­res­ke upra­ve RS, pro­da­jom su one­mo­gu­ći­li na­pla­tu du­ga od 4,35 mi­li­ona ma­ra­ka.

Za taj iznos ošte­ćen je i bu­džet RS. Spor­no ze­mlji­šte je pro­da­to ta­ko što je Đu­kić krše­ći za­kon­ske pro­pi­se po­tpi­sao bri­sa­nje hi­po­te­ke. Ku­pac ne­po­kre­tnos­ti bi­lo je ba­nja­lu­čko pre­du­ze­će “In­te­rin­vest-Kre­is”, či­ji je di­re­ktor bio Žu­plja­nin.

Pri­va­ti­za­ci­ja “Fru­kto­ne” po­či­nje po­lo­vi­nom 2003. go­di­ne, ka­da je 51 od­sto drža­vnog ka­pi­ta­la u ovoj kom­pa­ni­ji ot­ku­pio “Kre­is Tra­de In­dus­tri­ehan­del” iz In­zbru­ka, či­ji je vla­snik Ne­de­ljko Po­po­vić. On je fir­mu pla­tio 25.000 ma­ra­ka, iako je nje­na knji­go­vod­stve­na vri­je­dnost u tom tre­nut­ku izno­si­la vi­še od pet mi­li­ona ma­ra­ka.

Po­po­vić je pre­uzeo oba­ve­zu da vra­ti 13 mi­li­ona KM du­go­va, ali to ni­je ura­dio. Pet go­di­na ka­sni­je, to­kom 2008. go­di­ne, Po­po­vić za­je­dno s vla­sni­kom “Vi­ta­min­ke” Ili­jom Si­ro­vi­nom, ko­ji je vla­snik i švaj­car­ske fir­me “Kre­is In­dis­tri­ehan­del AG”, pro­da­je ze­mlji­šte na ko­jem je smje­šte­na fa­bri­ka Žu­plja­ni­nu i nje­go­vom “Kre­isu”.

Ba­zel­ski “Kre­is” Ili­je Si­ro­vi­ne vla­snik je ba­nja­lu­čkog “Kre­isa” Slo­bo­da­na Žu­plja­ni­na i ve­ćin­ski vla­snik “Vi­ta­min­ke”.

Ne­kre­tni­ne su pro­da­te za 10,5 mi­li­ona ma­ra­ka, a no­vac ni­ka­da ni­je le­gao na ra­ču­ne “Fru­kto­ne”, već na one Po­po­vi­će­vog “Kre­isa”. Knji­že­nje ze­mlji­šta iz­vrše­no je is­ti dan ka­da je obav­lje­na ku­po­pro­da­ja, što zna­či da ni­je ispo­što­van rok za žal­bu.

Skup­šti­na gra­da Ba­nja­lu­ke je u no­vem­bru 2009. go­di­ne pro­mi­je­ni­la re­gu­la­ci­oni plan i do­ni­je­la odlu­ku da se na tom ze­mlji­štu gra­de po­slo­vno-stam­be­ni obje­kti, a da se “Fru­kto­na” se­li van gra­da.

U da­ljem to­ku pri­va­ti­za­ci­je no­vac, svih de­set mi­li­ona ma­ra­ka, išao je od je­dnog do dru­gog “Kre­isa”, ta­ko da su Si­ro­vi­na, Po­po­vić i Žu­plja­nin za­pra­vo ze­mlji­šte na kra­ju pro­da­li sa­mi se­bi. U me­đu­vre­me­nu je Po­res­ka upra­va RS ras­ki­nu­la s “Fru­kto­nom” ugo­vor o re­pro­gra­mu oba­ve­za. Na­kon to­ga su “Fru­kto­ni” is­klju­čni stru­ja, vo­da i te­le­fo­ni, a ra­dni­ci po­či­nju ge­ne­ral­ni štrajk.

“Po­dnio sam 21 kri­vi­čnu pri­ja­vu. Još sam 2004. go­di­ne go­vo­rio da će stra­na­čki me­na­dže­ri, či­ji je men­tal­ni sklop ve­li­či­ne in­dij­skog ora­ha, uni­šti­ti ba­nja­lu­čku pri­vre­du. To se na kra­ju i de­si­lo. Pri­va­ti­za­ci­ja, ko­ja je bez su­mnje bi­la kri­mi­nal­na, sa­mo je ta­čka na kra­ju ci­je­log tog pro­ce­sa. Ne mo­gu da shva­tim da pa­da­mo na ble­fo­vi­ma mul­ti­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja. ‘Fru­kto­na’ je sis­tem­ski uni­šta­va­na od 1996. go­di­ne, pa do ste­ča­ja. Opre­ma je sta­ra 30-60 go­di­na. I ja tre­ba da je pro­dam. Ko­me? Ko će to da ku­pi? Ni­ko! Još ne­što: u “Fru­kto­ni” ni­ko ni­je čist. Svi su lo­po­vi – od di­re­kto­ra do čis­ta­či­ce. Ko­ji god pa­pir da uzmeš – iz nje­ga vri­šti kri­mi­nal“, re­kao je ste­čaj­ni upra­vnik “Fru­kto­ne” Du­šan Ko­va­če­vić.

“Fru­kto­na” ima uku­pan dug po osno­vu in­di­rek­tnih po­re­za 4.117.094 KM, od če­ga se na osno­vni dug odno­si 2.225.094 KM, a na za­kon­sku za­te­znu ka­ma­tu iznos od 1.891.973 KM. Upra­va za in­di­rek­tno opo­re­zi­va­nje BiH je u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na is­ko­ris­ti­la sve za­kon­ske mo­gu­ćnos­ti da po­ku­ša na­pla­ti­ti dug “Fru­kto­ne” – pro­da­la je odre­đe­ni broj auto­mo­bi­la i ma­ši­na u vla­sniš­tvu kom­pa­ni­je i je­dnim ma­njim di­je­lom na­pla­ti­la dio du­ga.

“Zbog če­ga je fir­ma do­šla u ste­čaj? Ko­je su po­slje­di­ce? I ka­ko to ri­je­ši­ti? To su tri pi­ta­nja na ko­ja ni­ko ne tra­ži od­go­vor. Sva pre­du­ze­ća ko­ja sam vo­dio u ste­ča­ju da­nas ra­de, osim ‘Fru­kto­ne’. A za­što ‘Fru­kto­na’ ne ra­di? Za­to što je sis­te­mat­ski uni­šte­na. To je pri­vre­dno gro­blje. I sad ja tre­ba da pre­kri­jem sve ono što je ne­ko ra­dio 20 go­di­na. To je ne­mo­gu­će. “Fru­kto­nu” su uni­šti­li par­tij­ski me­na­dže­ri, ko­ji ni­su zna­li po­sao. I sve su stran­ke u to­me učes­tvo­va­le. Ne­ma tu po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je. Svi su kri­vi. “Fru­kto­na” će bi­ti li­kvi­di­ra­na, tu ne­ma su­mnje. Ni­ko ni­je ula­gao u no­vu te­hno­lo­gi­ju i “Fru­kto­na” je bi­la go­di­na­ma ne­kon­ku­ren­tna na trži­štu. Ne mo­že­te s opre­mom ko­ja je sta­ra 30 ili 60 go­di­na da pos­to­ji­te na trži­štu. “Fru­kto­na” se na­la­zi na se­dam-osam du­nu­ma, a pri­va­tna fir­ma iz Teš­nja na 500 kva­dra­ta, pa pu­ni du­plo vi­še bo­ca od ‘Fru­kto­ne’! Trži­šte di­kti­ra sve, a me­na­dže­ri to ni­su shva­ta­li“, sma­tra Ko­va­če­vić.

 Ra­dni­ci

“Fru­kto­na” je pri­je pri­va­ti­za­ci­je za­poš­lja­va­la 220 ra­dni­ka. Da­nas u njoj ne ra­di ni­ko. Ra­dni­ci po­ku­ša­va­ju već go­di­na­ma da os­tva­re svo­ja pra­va, ali be­zus­pje­šno. Pred­sje­dnik Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je “Fru­kto­ne” Lju­bo­mir Kre­čar re­kao je da iz­vje­štaj Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je ni­je ot­krio mno­go ne­pra­vil­nos­ti.

“Ima njih još. Ovo je do­ka­za­lo da smo bi­li u pra­vu ka­da smo o to­me go­vo­ri­li. Ova vlast, kao i ona ka­da je ‘Fru­kto­na’ pri­va­ti­zo­va­na, kao sve in­sti­tu­ci­je sis­te­ma ima­le su ma­će­hin­ski odnos pre­ma ovoj kom­pa­ni­ji. To­kom 2005. go­di­ne sam po­slao pi­sme­ni do­pis Po­res­koj upra­vi RS, di­re­kto­ru In­spe­kci­je, gla­vnom re­pu­bli­čkom in­spe­kto­ru i Mi­nis­tar­stvu fi­nan­si­ja RS da se pro­vje­ri po­slo­va­nje ‘Fru­kto­ne’. Do da­nas ni­ko ni­je re­ago­vao, ni­ti sam do­bio bi­lo ka­kav od­go­vor. Ni­ti ću ga ika­da do­bi­ti“, tvrdi Kre­čar.

Kre­di­tno op­te­re­će­nje

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Bo­žić ka­že da je osno­vni pro­blem što kon­tro­la pri­va­ti­za­ci­je “Fru­kto­ne” ni­je vrše­na kon­ti­nu­ira­no i ka­da joj je bi­lo vri­je­me.

“Ve­li­ko je pi­ta­nje da li od re­vi­zi­je ima ko­ris­ti. Ne­lo­gi­čno je da ‘Fru­kto­na’ sa­mo go­di­nu da­na od pri­va­ti­za­ci­je bu­de kre­di­tno op­te­re­će­na sa 8,7 mi­li­ona KM, iako je to su­pro­tno Ugo­vo­ru o pri­va­ti­za­ci­ji. Ako je ‘Fru­kto­ni’ tre­bao kre­dit i ako je on do­bi­jen stav­lja­njem pod hi­po­te­ku fa­bri­ke, za­što je on­da ‘Fru­kto­na’ uop­šte pri­va­ti­zo­va­na”, pi­ta se Bo­žić.

 SUTRA:

“Ko se o mlijeko opeče, taj i u “Mljekaru” duva”

Autor: CAPITAL i Nezavisne novine