BIJELJINA, Osim političke nestabilnosti, strane investitore da ulažu u zemlje sa prostora bivše Jugoslavije i dalje obeshrabruje neregulisan pravni sistem koji, s jedne strane, ne pruža sigurnost, a, s druge, veoma je komplikovan i samim tim podložan arbitrarnom tumačenju državne administracije.
“Slobodna Evropa” piše da ove zemlje u posljednje vrijeme nastoje da pojednostave procedure za registraciju firmi, međutim, pravi problemi slijede tek nakon toga – previsoki porezi, otežani uslovi poslovanja, naročito sada u vrijeme ekonomske krize.
Zahvaljujući međunarodnim inicijativama i novčanim sredstvima, vrijeme za registraciju privatnih firmi u BiH je drastično skraćeno, uklonjene su brojne administrativne prepreke i smanjeni troškovi za dobijanje dozvole u proteklih nekoliko godina, ali je i dalje nepovoljno poslovno okruženje za mala i srednja preduzeća.
U Republici Srpskoj (RS) je već realizovan projekt Svjetske banke i Američke agencije za razvoj, pod nazivom “Giljotina propisa”.
Načelnik Odjeljenja za procjenu uticaja propisa u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Gordana Opačić – Zečević ističe da je, osim skraćivanja procedure i ukidanja brojnih birokratskih prepreka za početak biznisa, očigledna i ogromna ušteda.
“Obračunato je da su uštede na direktnim troškovima iznosile 3,27 miliona KM, a u indirektnim troškovima 19,2 miliona KM. Na primjer, u oblasti zaštite zdravlja na radu, formalnosti, koje su se kretale od 150 do 450 KM, sveli smo na 10 KM. Giljotina je napravila inventar stanja svih formalnosti, saglasnosti, dozvola, potvrda, licenci koje se izdaju na republičkom nivou”, rekla je Opačić – Zečević.
Ministar preduzetništva, razvoja i obrta u Federaciji BiH Velimir Kunić kaže da je prosječno u FBiH potrebno 50 dana za počinjanje biznisa kroz 12 koraka i ističe da je cilj desetostruko skratiti proceduru za dobijanje dozvola.
On je istakao da je, uz finansijsku pomoć Vlade Velike Britanije od 2,7 miliona KM, realizovan projekt “Sistem za registraciju poslovnih subjekata u BiH”, koji zbog dodatnih tehničkih problema još nije stavljen u punu funkciju, a njegovom realizacijom bi se procedure registracije skratile na pet dana.
Analitičar Spoljno-trgovinske komore BiH Igor Gavran kaže da nakon registracije, kada se počne poslovati, dolaze na scenu izuzetno visoka poreska opterećenja, doprinosi i cijena radne snage, apsolutno destimulativno poslovno okruženje i prekomjerni uvoz.
“Uslovi poslovanja u BiH su veoma teški, što pogađa i male privrednike. Nažalost, o pozitivnim stvarima i poboljšanjima u proteklim godinama, koji jesu evidentni, može se govoriti mnogo kraće i manje nego o problemima koji su još aktuelni”, ističe Gavran.
U Srbiji se može otvoriti preduzeće i započeti biznis za jedan dan i 500 evra kapitala, međutim, privrednici se žale na skupu administraciju i prevelike poreze i državne takse, zbog čega dio stranih investitora napušta Srbiju.
Istraživanje koje je provedeno pokazalo je da se ekonomska kriza pogubno odražava na poslovanje 48 odsto ispitanih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, prije svega kroz smanjenje tražnje proizvoda i usluga.
I na Kosovu je relativno lako registrovati firmu. Potrebna je volja, lična karta i 50 evra.
Iako je prošlo skoro osam godina od kada su u Crnoj Gori počele reforme s ciljem poboljšanja uslova poslovanja, stanje i dalje nije zadovoljavajuće, jer još postoje mnogobrojna ograničenja za rast biznisa. Ubrzo bi, prema najavama, trebalo da se eliminišu sve nepotrebne procedure i propisi, i da se registracija firmi obavlja preko “virtuelnog šaltera”.
Crna Gora je prošle godine, prema biznis listi Svjetske banke, napredovala za šest mjesta, pa je sada 71. od ukupno 183 zemlje rangiranih prema lakoći poslovanja. Ispred Crne Gore, među zemaljama bivše Jugoslavije, još su samo Makedonija i Slovenija.
“Slobodna Evropa” navodi da je u Hrvatskoj zbog ekonomske krize lakše otvoriti firmu, nego opstati na tržištu.
I u Makedoniji je relativno lako registrovati firmu, ali glavni problemi počinju kasnije, zbog nepovoljnih kredita i ostalih uslova poslovanja.
Da bi se otvorila nova firma u Makedoniji, potrebno je nekoliko dana za obezbjeđivanje neophodnih dokumenata, pokazuju iskustva Zanatlijske komore, koja posreduje između korisnika usluga i Centralnog registra.
Kreditne linije za započinjanje biznisa u bankama veoma su nepovoljne, a problem su i veliki izdaci za osiguranje zaposlenih, prenosi “Slobodna Evropa”.