BANJALUKA, Ukupne obaveze privrede u Republici Srpskoj u prošloj godini iznosile su 16,434 milijarde KM i u odnosu na 2016. godinu povećane su za 4,3 procenta.
Ovo je druga godina zaredom da je nastavljen negativan trend, nakon što su u 2015. obaveze u odnosu na 2014. godinu bile manje za 0,7%.
“Dugoročne obaveze iznose 6,527 milijardi KM i povećane su za 6,1 odsto, a kratkoročne 9,908 milijardi KM i veće su za 3,2%, u odnosu na prethodnu godinu”, istakao je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, koja je i objavila podatke o poslovanju privrede za 2017.
“I u 2017. godini problem privrede RS je nizak koeficijent tekuće likvidnosti, koji iznosi 1,05, mada je nešto veći u odnosu na prethodne dvije godine”, istakao je Blagojević za Srnu.
Naveo je da je, kada se uzme u obzir da je normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti, odnosno mogućnosti izmirenja obaveza privrede, između jedan i dva, vidljivo da je privreda RS na marginama održavanja tekuće likvidnosti.
Ukupna kratkoročna potraživanja privrede RS u 2017. godini iznosila su 4,739 milijardi KM, što je u odnosu na 2016. godinu više za 3,8%.
Privredna preduzeća i u 2017. godini povećala su zaradu, i za razliku od 2016. godine – smanjila gubitke. Ukupan neto dobitak bio je 1,477 milijardi KM, što je za oko 196 miliona, ili za 15,3%, više nego u 2016.
Ukupan neto gubitak iznosio je 457,816 miliona KM i smanjen je za 268 miliona KM, odnosno za 36,9 odsto u odnosu na 2016. godinu.
Ukupni prihodi privrede RS u 2017. godini, iznosili su 19,866 milijardi KM i veći su za 1,599 milijardi KM, ili 8,7 odsto.
“Ukupni rashodi bili su 18,694 milijarde KM i povećani su za 1,98 milijardi, ili za 6,2%. Ukupna aktiva i ukupna pasiva iznose 46,201 milijardu, što je za 3,4% više u odnosu na 2016”, rekao je Blagojević.
Porastao je i prosječan broj zaposlenih na 160.841, što je za 3,2% više.
Blagojević je dodao da je 9.917 privrednih društava predalo finansijske izvještaje Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge.
“Najveće učešće ima trgovina na veliko i malo 2.948, ili 29,7%, te iz oblasti prerađivačke industrije 1.963, ili 19,8%”, precizirao je on.
Aleksandar Ljuboja, iz Udruženja ekonomista SWOT ističe da je problem sa likvidnošću gorući i traje već desetak godina.
“Problemi na koje nailazi naša privreda po pitanju nelikvidnosti su malo tržište, niska konkurentnost i neadekvatan bankarski sistem koji ne podržava aktivnosti investicija i finansiranje obrtnih sredstava”, kazao je Ljuboja, te dodao da privredi institucije duguju dosta novca, ali i da privredna lica jedna drugima mnogo duguju.
“Svi ti faktori utiču na nisku likvidnost, koja se direktno odražava na ekonomiju i u dobrom dijelu smanjuje obim poslovanja”, pojasnio je Ljuboja, koji smatra da se problem likvidnosti mora riješiti kroz zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, kao i kroz mogućnost da se međusobna dugovanja svedu na što kraći rok.
“Institucije države BiH i entiteta treba da svoje obaveze izmiruju u predviđenom roku, ali i da banke budu aktivnije u finansiranju privrede”, kazao je Ljuboja.
Kada je u pitanju smanjenje neto gubitaka, Ljuboja smatra da je to dobra vijest, ali da je to trebalo da se desi ranije.
“Dobar dio privrednih subjekata koji nije poslovao na adekvatan način jednostavno prestaje da radi i samim tim dolazimo do nestanka onih koji su proizvodili gubitke, a ostaju oni kvalitetniji”, ističe Ljuboja.
Prema njegovim riječima, značajan broj privrednih društava uspio je da se konsoliduje, pronađe veći broj kupaca i unaprijedi proizvodnju. Nezavisne