Novi nikotinski proizvodi u BiH izvan zakona i bez akciza

BANJALUKA – Tržište značajnog dijela elektronskih cigareta, grijanog duvana, nikotinskih vrećica i drugih inovativnih proizvoda duvanske industrije u kojima uživa značajan broj ranijih pušača cigareta, u BiH nije zdravstveno regulisano, niti obuhvaćeno Zakonom o akcizama, premda većina sadrži nikotin i izaziva zavisnost.

Osim toga, tržište BiH je otvoreno za rizičan promet nekontrolisanih nikotinskih artikala uvezenih iz svih krajeva svijeta i to bez ikakve kontrole, smatraju sagovornici CAPITAL–a.

Problem je što se elektronske cigarete i uređaji namijenjeni njihovom uživanju, osim kod ovlašćenih trgovaca, mogu kupovati i na velikom crnom tržištu u koje ulazi i naručivanje preko društvenih mreža ili sajtova za online trgovinu, poput kineskog Temua i njemu sličnih sajtova i to po daleko nižim cijenama.

Elektronske cigarete rade na principu zagrijavanja tekućine koja se onda inhalira, a u pluća umjesto dima dolazi vodena para i veže se za glicerol koji je dio proizvoda uz nikotin i ukuse.

Kod grijanih cigareta se duvan zagrijava na oko 200 stepeni, nema gorenja i visoke temperature, pa tako ni nema oslobađanja ogromnog broja štetnih sastojaka.

Tradicionalne cigarete gore na 900 stepeni i oslobađaju hiljade manje ili više štetnih sastojaka.

Kada govorimo o nikotinskim vrećicama koje sadrže duvan i otpuštaju nikotin u ustima, a one se moraju razlikovati od snusa koji se stavlja na desni. Duvanske vrećice u EU su zabranjene u svim zemljama osim u Švedskoj.

Sve ovo je u BiH potpuno neregulisano.

Nekontrolisan uvoz

“Problem je što se u BiH u ovom trenutku može uvesti sve što vam padne na pamet. Možete uvesti desetine hiljada elektronskih cigareta iz Kine, u njima može biti udio nikotina 100 puta veći nego što treba biti, ali to niko ne kontroliše. Postoje i grijani bezduvanski proizvodi sa “Rooibos Tea”, čajem obogaćenim nikotinom i ukusima. Ni to niko ne kontroliše“, rekao je izvor CAPITAL-a.

Prema riječima ekonomiste Faruka Hadžića, tržište i oporezivanje novih nikotinskih proizvoda poput elektronskih cigareta, nikotinskih vrećica i sličnih inovativnih proizvoda, pokazuje ozbiljan regulatorni i fiskalni jaz.

Oni još uvijek nisu sistemski obuhvaćeni važećim zakonodavstvom, što stvara pravnu i tržišnu neravnotežu, kaže Hadžić. Uz to, dodaje, prisutno je i prošireno nelegalno tržište, koje dodatno urušava sistem i konkurenciju.

“Zbog toga država bilježi ozbiljne gubitke potencijalnih budžetskih prihoda, jer se ovi proizvodi mogu uvoziti i distribuisati bez ikakvih akciznih obaveza, što direktno ugrožava fiskalnu stabilnost i potkopava poresku pravdu. Sa aspekta javnog zdravstva, omogućava se prodaja i konzumacija proizvoda čiji sastav često nije poznat niti kontrolisan, što predstavlja direktan rizik za zdravlje građana. Bez jasne regulative, prostor za ilegalne tokove je širok, a to šteti i državi  potrošačima koji nemaju nikakvu garanciju o kvalitetu proizvoda koje konzumiraju“, kaže Hadžić.

Kaže da iskustva  drugih zemalja, poput Srbije, mogu poslužiti kao dobar primjer na kojem se vidi kako su ovi proizvodi zakonski prepoznati i akcizno tretirani kroz zasebne kategorije, što omogućava efikasnu kontrolu i prikupljanje prihoda, bez podsticanja crnog tržišta.

“Vjerujem da bi uspostavljanje fiskalnog reda kroz zakon o akcizama na nove nikotinske proizvode imalo višestruke koristi. Legalni proizvođači i distributeri bi u tom slučaju postali partneri državi u suzbijanju crnog tržišta, što bi doprinijelo i zaštiti zdravlja građana, ali i većoj sigurnosti tržišta. Zato bi u novom zakonu morali imati jasnu definiciju svih nikotinskih proizvoda, uključujući e-cigarete, grijane proizvode i nikotinske vrećice, izbalansiranu akciznu politiku i to tako da bi se izbjeglo preopterećenje koje bi moglo stimulisati crno tržište“, kaže Hadžić.

Dodaje da je veoma bitno kroz zakon izgraditi mehanizam za praćenje i kontrolu uvoza i distribucije, uključujući obavezu deklarisanja sastava proizvoda, te uključiti relevantne tržišne aktere u proces izrade zakona kako bi se postigla održiva rješenja.

Milijarde od akciza na duvanske proizvode

Prema aktuelnom Zakonu o akcizama, duvanskim prerađevinama smatraju se cigarete koje sadrže duvan, cigare i cigarilosi, duvan za pušenje, uključujući i duvan za vodenu lulu.

U Upravi za indirektno oporezivanje BiH kažu da akcizama podliježu duvanske prerađevine i to cigarete, cigare i cigarilosi, duvan za pušenje i rezani duvan za motanje cigareta.  Svi proizvodi namijenjeni pušenju koji sadrže duvan za pušenje, oporezuju se akcizom u skladu sa Zakonom o akcizama u BiH. Ako proizvodi sadrže ekstrakte duvana, a ne i sam duvan za pušenje, takvi proizvodi ne spadaju u akcizne.

Do sada je putem akciza na duvan i duvanske proizvode UIO prikupila blizu 13 milijardi maraka, od kada je počela naplata 2009. godine.

Samo prošle godine, po ovom osnovu ukupno je skupljeno 1,14 milijardi maraka.

Detaljnije, prošle godine je od akciza samo za duvanske prerađevine BiH naplaćeno preko 1,13 milijardi KM, a od 2009. do kraja marta ove godine nevjerovatnih 10,72 milijardi maraka.

Na domaći duvan i duvanske prerađevine prošle godine ubrano je preko četiri miliona KM, a od 2009. godine 2,23 milijarde KM.

Koliko su alternative tradicionalnim cigaretama postale popularne pokazuje i uvoz jednokratnih elektronskih cigareta. Prema podacima UIO, postoji dramatičan porast količine u posljednjih par godina.

Tako je 2022. godine uvezeno preko 69 tona ovih cigareta za koje je naplaćeno preko 13 miliona KM kroz akcize.

Godinu kasnije broj se penje na blizu 86 tona oporezovanih sa preko 11 miliona maraka.

Prošle godine uvezeno je preko 133 tone jednokratnih cigareta i za njih je naplaćeno 13,2 miliona KM kroz akcize.

Rast se nastavio i za prva četiri mjeseca ove godine, pa je tako do kraja aprila uvezeno preko 60 tona i naplaćeno gotovo 5,5 miliona KM kroz akcize.

Načelnik odjeljenja za komunikacije UIO Ratko Kovačevič kaže da je u pripremi novi zakon koji bi trebao da obuhvati i nove proizvode koji su u Evropskoj uniji već regulisani.

Obaveza usklađivanja sa EU

“Obaveza je BiH da svoju zakonsku regulativu uskladi sa EU, pa tako i oblast prometa duvana i duvanskih proizvoda. Mi smo kroz jedan projekat prije nekoliko godina pripremili jedan nacrt zakona o akcizama, ali smatramo da je već zastario i definitivno će se ići u pravcu pripreme potpuno novog zakona u saradnji sa ekspertima iz EU. Tim novim zakonom i akcizom biće obuhvaćeni svi, pa tako i ovi proizvodi u skladu sa zahtjevima EU“, kaže Kovačević.

Svjetska zdravstvena organizacija je još prije godinu dana upozorila da je potrebno hitno poboljšati regulaciju i kontrolu elektronskih cigareta da bi se zaštitila djeca i nepušači, te smanjila štetnost po zdravlje stanovnika.

Elektronske cigarete nisu pokazale efikasnost u odvikavanju od pušenja, rečeno je tada, te da su se, umjesto toga, pojavili zabrinjavajući dokazi o negativnim efektima na zdravlje stanovništva. Ove cigarete se agresivno promovišu među mladima.

“Desetine zemalja su zabranile njihovu prodaju, neke su uvele starosna ograničenja za kupovinu, dok 74 zemlje nemaju propise koji uređuju ove štetne proizvode“, rekli su iz Svjetske zdravstvene organizacije.

Ekonomista Saša Grabovac kaže da je osnovna svrha uvođenja poreza i akciza smanjenje konzumacije i štetnog uticaja duvana i prerađevina na ljude, pa bi samim tim i elektronske cigarete i ostalo trebalo biti shvaćeno na isti način i destimulisani dodatnim nametima.

“Elektronske cigarete, posebno tečnosti koje se dodaju u cigarete za proizvodnju pare za udisanje, zatim kesice nikotina i grijani duvan, svi ti proizvodi bi morali biti obuhvaćeni poreskim davanjima jer oni čine nelojalnu konkurenciju, a malo se posvećuje pažnje i njihovoj štetnosti. Aktivni pušači sa cigareta i rezanog duvana, prelaze u tržišni segment koji im zadovoljava potrebe, a ostaje u sivoj zoni. Osim što je zdravstveno problematično, tu postoji pitanje i nelojalne konkurencije. Takođe, postoji i praznina u oporezivanju, na koje su obavezni proizvođači i uvoznici tradicionalnih proizvoda“, kaže Grabovac.

Ističe da bi sa ekonomske strane, ali i iz društvene odgovornosti prema građanima, trebalo razmišljati i u novi tekst zakona obavezno unijeti pozitivna iskustva iz EU, kao i regiona, posebno iz Srbije. Potrebno je da se napravi akcizna skala i poreska politika tako da se oni obuhvate, složeni po stepenu štetnosti.

“Tako ih treba i opteretiti, ali da stope ne budu previsoke i da se ne bi prelili u ilegalne kanale“, kaže Grabovac.