DAVOS, Predsjednik SAD Donald Tramp se zalaže za “American first“. Kina nije pobornik demokratije i ljudskih prava. Neki Evropljani smatraju da je sada vrijeme da se uhvate u koštac sa izazovom da na svetskoj pozornici igraju važniju ulogu. Tako su se i nemačka kancelarka Angela Merkel, i francuski predsjednik Emanuel Makron u Davosu snažno založili za slobodnu trgovinu, međunarodnu regulativu i univerzalne humanističke vrijednosti. 
Problem nije samo u tome što je Evropska unija suviše duboko podeljena. Finansijska kriza ostavila je duboke ožiljke, u brojnim zemljama nezaposlenost je velika, izbeglička kriza opteretila je veze između država-članica, nacionalizam je u porastu.
Uprkos tome, Evropa ima mnogo toga da ponudi ostatku svijeta, vjeruje Cecilija Malmstrem. Komesarka EU za trgovinu u trenutnom nedostatku vođstva od strane SAD vidi šansu da EU “pokaže da može da zaključi dobre trgovinske ugovore, one koji su održivi i od koristi za obe strane. Mi kroz to možemo da propagiramo evropske vrednosti i sklapamo saveze i prijateljstva sa zemljama u čitavom svetu“, rekla je Malmstremova u Davosu tokom diskusije pod nazivom “Novi impuls za Evropu“.
Još mnogo posla
Premijer Holandije se s tim u osnovi slaže. Ipak Mark Rute smatra da je jedinstveno evropsko tržište još uvek daleko od savršenstva. “Mi bismo ovde mogli da stvorimo dodatnih 1,4 biliona evra – to odgovara recimo obimu španske privrede – ako bismo zajedničko tržište na digitalnom području i uslužnoj delatnosti pridružili kapital i energiju.“
Aktiviranjem tih elemenata bilo bi stvoreno četiri miliona novih radnih mesta.
– Ali mi trenutno to ne radimo. Jedinstveno evropsko tržište ne postoji samo za robu. Samo 30 odsto evropske privrede deo je jedinstvenog tržišta – kaže Rute.
Evropljani imaju poteškoće da se dogovore oko tih pitanja. Portugalski ministar Antonio Kosta ipak pokušava da na sve gleda pozitivno. Nakon odluke o Bregzitu u Velikoj Britaniji “u Evropi se pojavila nova energija za promene“, rekao je on.
– To je paradoks Bregzita: preostalih 27 zemalja trude se da unaprede Evropu – kaže Kosta.
Kosta u tom kontekstu kao primjer spominje blisku saradnju u odbrambenoj politici koju su u svojim govorima u Davosu pohvalili i Merkelova i Makron.
Strahovi i podele
Male zemlje su zabrinute zbog toga što se Njemačka i Francuska predstavljaju kao “lokomotiva Evrope“, rekao je irski premijer Leo Varadkar. “Ne želimo da vidimo susrete u Parizu i Berlinu na koje su pozvane samo zemlje koje imaju više od 40 miliona stanovnika, a da se manjim zemljama posle samo saopšti šta je dobro za Evropu“, rekao je Varadkar.
Aktuelna finansijska kriza iznijela je na videlo koliko duboko seže podjela u Evropi. Zemlje poput Mađarske i Poljske odbijaju da prime migrante dok na obale Italije i Grčke svakoga dan stižu novi brodovi sa izbeglicama iz Afrike. “To je evropski problem“, rekao je grčki premijer Aleksis Cipras na jednoj drugoj diskusiji u Davosu. “Zbog toga nam je potrebna zajednička evropska migranstka i politika azila“, rekao je Cipras.
“Pravila su pravila“
Mađarska i Poljska ne bi smjele samo da od EU profitiraju, a da u isto vreme odbijaju da pruže svoj doprinost Uniji, dodao je Cipras. “Mi imamo pravila. Tokom finansijske krize gospodin Šojble (nemački ministar finansija, prim.red.) rekao je da su pravila – pravila. To je nešto što i moj veoma dobar prijatelj Viktor Orban (predsednik Mađarske, prim red.) mora da razume: Pravila su pravila“, rekao je Cipras.
Umesto toga, nacionalizam je u porastu – u Mađarskoj, Poljskoj, Nemačkoj i na drugim mestima. Ali u Evropi nema nacionalne države kojoj bismo mogli da se vratimo“, smatra Timoti Snajder, istoričar sa univerziteta Jejl. U prošlosti su Evropom vladale imperije, a ne nacionalne države. “Evropljani bi trebalo da razumeju da su sa EU stvorili političku novinu, nešto potpuno novo“, kaže Snajder.
Kako dakle Evropljani mogu da igraju globalnu ulogu ako su toliko zaokupljeni svojim internim sporovima? “Ne postoji niko drugi ko bi štitio univerzalne vrednosti“, odgovara Snajder, koji inače ima američko državljanstvo. “To je evropska šansa. To je nešto što u ovom trenutko niko drugi ne može uraditi.“