BERN – Oštro povećanje poreza na bogatstvo i dividende od strane norveške vlade orijentisane na lijevo, podstaklo je desetine bogataša nordijske nacije da se presele.
Njihovi bankari sada imaju na vidiku i Švajcarsku.
DNB banka ASA, najveći kreditor u zemlji, planira da u Cirihu otvori predstavništvo sa dva zaposlena koji govore norveški, s fokusom na usluge privatnog bankarstva. Investiciona banka Arctic Securities AS takođe otvara svoju poslovnicu u najvećem švajcarskom gradu, nadajući se da će pojačati svoje poslovanje sa dugovima sa visokim prinosom. Njen nordijski kolega ABG Sundal Collier osnovao je podružnicu u Lucernu, prvenstveno pružajući usluge klijentima korporativnih finansija, prenosi Investitor.
„Naša strategija je da pratimo naše klijente“, rekao je Hallger Holup, generalni direktor DNB-ove luksemburške jedinice nakon što je zajmodavac dobio odobrenje za otvaranje od lokalnog finansijskog regulatora Finma.
“Važno je imati nekoliko ljudi fizički prisutnih samo da bi se poboljšao odnos s klijentima.”
Planovi norveških bankara da se pomjere na jug signaliziraju da bi mala, ali značajna migracija bogatih preduzetnika mogla postati trajna, jačajući status Švajcarske kao utočišta s niskim porezima. Norveški zajmodavci koji jure svoje postojeće klijente takmičiće se sa UBS Group AG i Julius Baer Group Ltd. za svoje poslovanje u novom okruženju.
Osamdeset dvoje bogatih Norvežana s ukupnim neto bogatstvom od oko 46 milijardi kruna (4,3 milijarde dolara) napustilo je zemlju u periodu 2022-2023, a 34 su se iselila samo prošle godine, prema podacima Ministarstva finansija. Više od 70 njih preselilo se u Švajcarsku, objavio je u januaru poslovni dnevnik Dagens Naeringsliv.
Prema sporazumu o dvostrukom oporezivanju između dvije nacije — među rijetkima u Evropi koje su odlučile da zadrže porez na bogatstvo — norveški “prognanici” koji ispunjavaju uslove mogu predati paušalni iznos švajcarskim vlastima kako bi izbjegli režim svoje matične zemlje. Švajcarsko oporezivanje varira od kantona do kantona, ali ukupni efekat je znatno niži postotak i prihoda od većine drugih evropskih nacija.
Arktik, koji je imao koristi od rastuće potražnje za nordijskim korporativnim obveznicama visokog prinosa, nastoji da iskoristi trend približavanjem klijentima u regionu, rekao je Kjetil Baken, šef strategije grupe, u intervjuu u Oslu.
Istovremeno, s obzirom da se norveški investitori i preduzetnici sele u Švajcarsku, “prirodan je korak” raditi pored njih kako bi se razvili odnosi, rekao je Baken. Baken planira da sam otvori kancelariju ovog mjeseca, s ciljem proširenja u narednih nekoliko godina.
“Mnogo Norvežana bismo verovatno mogli pokriti slanjem ljudi tamo dolje na nedeljnoj bazi”, rekao je Baken.
“Ali ono što smo radili vrlo uspješno – nordijska pitanja visokog prinosa i za njemačke kompanije i za druge – moraćemo im biti bliže. Za nas je to primarni posao.”
U kancelariji ABG Sundal Collier u Lucernu, stariji partner Peter Straume pokriva klijente prvenstveno u tehnološkoj, medijskoj i telekomunikacionoj industriji, rekao je portparol kompanije. Banka nudi korporativno finansiranje i savetovanje, kao i brokersko posredovanje, projektno finansiranje i privatno bankarstvo.
Već je bilo političkih reakcija na planirani potez DNB-a. Kari Elisabeth Kaski, viši poslanik iz Socijalističke ljevice, tvrdi da zajmodavac u kojem vlada ima najveći udio “ne bi trebalo da savetuje Norvežane kako da se organizuju dalje od poreza za zajednicu”.
Kabinet premijera Jonasa Gara Storea povećao je poresko opterećenje na bogatstvo za 55%, prilagođeno inflaciji, prema privatno finansiranom think tanku Civita. Procjenjeni prihodi od poreza od vlasništva, uključujući poreze na dividende, iznosili su ukupno 65 milijardi kruna prošle godine, u odnosu na 38 milijardi u 2021, navodi se. U međuvremenu, poreski savjetodavni odbor kojeg je imenovala vlada predložio je 2022. da se smanji stopa poreza na bogatstvo i podigne poreski prag kako bi se smanjili njegovi štetni efekti.
Za Holupa iz DNB-a, među njegovim klijentima u Švajcarskoj nema znakova da bi, nakon što stignu i skrasili se, imali veliku želju da se vrate čak i ako se politika promeni. Postoji mnogo sličnosti sa Norveškom, kao što je prirodno okruženje, dok je to “zemlja koja zaista funkcioniše”, rekao je.
“Oni se već uključuju u posao u Švajcarskoj jer su inovativni i nestrpljivi ljudi”, rekao je Holup. “Oni su već počeli da razmatraju investicije i gledaju, na primer, da li postoji komercijalna ili stambena nekretnina za kupovinu a počeli su i da osnivaju švajcarske kompanije. Dakle, to je dvostruko pitanje gubitka poreskih prihoda za Norvešku i rizik da je mnogo mozga napustilo zemlju.” b92