ZAGREB – Hrvatska planira ulazak u evrozonu početkom 2023, ali neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Otmara Isinga, smatraju da Hrvatska za to još nije spremna.
Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengen zonu, navodi i ulazak zemlje u evrozonu.
Taj cilj bi trebalo da ostvari početkom 2023, za šta Hrvatska ima podršku Brisela, ali neki ekonomisti, poput Otmara Isinga, smatraju da bi ovaj ulazak bio preuranjen, prenosi Doče vele (DW).
“Ja trenutno ne vidim ni jednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u evrozonu“, rekao je Ising u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), datom povodom predstojeće dvadesete godišnjice od uvođenja evra u opticaj 1. januara 2002.
Prema njegovim riječima, “ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno doprinosi slabljenju evra”.
“No, te zemlje moraju da garantuju trajnu stabilnost. Nije dovoljno srediti se za vjenčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama“, naveo je Ising, koji je od 1998. do 2006. obavljao i funkciju glavnog ekonomiste ECB-a i na toj funkciji u dobroj mjeri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.
Posljednja je u evrozonu ušla 2015. godine Litvanija, a trenutno pored Hrvatske ulasku stremi i Bugarska.
Ising smatra da heterogenost članica evrozone, a s tim i različita težišta kada su u pitanju interesi, već sada predstavlja veliki problem za ECB. Prema njegovom mišljenju, guverneri nacionalnih centralnih banaka i trebalo da se drže zajedničkog kursa, a ne da slijede nacionalnu finansijsku politiku.
Ising je obranio evro od optužbi da je s njegovim uvođenjem sve poskupjelo.
“To važi za dnevne potrepštine pa je zato i utišak takav. Ali kada gledamo izdatke na koje ide najveći dio kućnog budžeta, poput troškova za stanarinu ili grijanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra“, kaže on.
Njemački stručnjak, koji je prije preuzimanja dužnosti u ECB-u istu funkciju obavljao i u njemačkoj centralnoj banci, dodao je da se ispravnom pokazala i tadašnja odluka da se na novčanice evra stave simboli koji nisu povezani s nacijama.
“Zamislite da su Francuzi htjeli da na novčanicu stave Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao. Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova“, rekao je Ising za Frankfurter Algemajne cajtung. Tanjug
