BEOGRAD, Kompanije u Srbiji godinama ne rade aktuarske izvještaje iako su predviđeni Međunarodnim računovodstvenim standardima i domaće Zakon o računovodstvu iz 2005.
Aktuarskim izvještajem treba svake godine predvidjeti rezervu za otpremnine za sve radnike koji će jednog dana, neki za deceniju, a neki i za tri, otići u penziju. Valja obračunati i sve jubilarne nagrade i prekovremene sate. Poslodavci tvrde da upravo tu nastaje problem.
U Uniji poslodavca kažu da bi prema našim zakonima, poslodavci taj novac morali da imaju na računu, da ga vode kao dobit i da na kraju na njega plate i porez.
“Mi u Srbiji ni stopu inflacije ne možemo da predvidimo za godinu dana, a kako ćemo ovo”, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Prema njihovoj kalkulaciji, kada privrednik to sve izaračuna za svojih 250 radnika, sumu mora da knjiži kao trošak, a ona će se na kraju pokazati kao dobit. Na to mora da se plati 5.000 do 7.000 evra poreza. Uz to ovlašćenim agencijama se plaća 2.000 do 3.000 evra da urade dugoročno finansijsko planiranje.
U Savezu knjigovođa i revizora Srbije objašnjavaju da ima istine u tvrdnjama poslodavaca. Aktuarski izvještaji predviđeni su Standardom 19 Međunarodnih knjigovodstvenih standarda. Uglavnom se nisu radili, ali određeni revizori, kako ne bi predavali samo “čiste” izvještaje, zaista traže od kompanija da ih prilože.
“Kod nas je taj Standard 19 teško primeniti”, kaže Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora i dodaje da ima revizora koji insistiraju na postojanju aktuara iako je teško u Srbiji procijeniti rast zarada, pa time i kolike će biti otpremnine u jednom trenutku u budućnosti. Novosti