LONDON, Grčka je osuđena na propast, jer je podijeljena oko načina za izlazak iz dužničke krize, zbog čega Vlada mora da osigura podršku društva za plan štednje, piše danas „Fajnenšel tajms“.
Ukoliko premijer Jorgos Papandreu ne bude u stanju da ujedini političku elitu i veliku većinu stanovnika i pridobije ih za svoj program štednje – taj program nema nikakve izglede da uspije, naglašava se u tekstu.
“Biće bolje da što prije postane jasno da li je Grčka kolektivno odlučila da podrži Vladin plan štednje, bez obzira na to kakva će odluka biti”, zaključuje komentator “Fajnenšel tajmsa”.
U tekstu se podsjeća da je premijer Papandreu obećao da neće odustati od planiranog smanjenja javne potrošnje uprkos nemirima u kojima su život izgubila tri zaposlena u jednoj atinskoj banci.
Redakcijski komentator “Fajnenšel tajmsa” ističe u prvi plan da je pitanje solventnosti grčke Vlade više političko nego ekonomsko pitanje
Komentator “Dejli telegrafa” ocjenjuje da “Njemačka mora da plati” rješavanje krize u Grčkoj, sugerišući ishod sutrašnjeg glasanja u njemačkom parlamentu o podršci paketu pomoći od 110 milijardi evra koji su članice evrozone i Međunarodni monetarni fond obećali Grčkoj prošlog vikenda.
“Dejli telegraf” podsjeća da je ovaj list dosljedno pisao o nedostacima jedinstvene evropske valute i ocjenjuje da je došlo vrijeme da se oni riješe “za ubuduće” kako bi se izbjeglo ponavljanje ovakve krize.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
poredimo li makroekonomsku situaciju grcke i bosne, imamo zanimljive podatke.
grcki budzetski deficit iznosi, u apsolutnim podacima, 37 milijardi $, odnosno oko 11% od godisnjeg BDP.
bosanski budzetski deficit iznosi, u apsolutnim podacima, 0,8 milijardi $, odnosno oko 2,65% od godisnjeg BDP.
javni dug grcke iznosi 113% njihovog BDP, a javni dug bosne 43% BDPa.
stopa nezaposlenosti u grckoj je 9%, a u bosni blizu 40%.
zadatak grcke je da u pet godina vrati 120 milijardi evra pozajmice, na nacin da smanji budzetski deficit sa 11% na 2,6%. i to na nacin da se ukine 13. i 14. plata, smanjenje bonusa na 200 evra za uskrs, regres za ljetovanje i 500 evra za bozic.
i toliki protesti i pobuna u grckoj.
pa sta bi mi u bosni trebali reci? iako smo manje zaduzena zemlja, vidimo da glavni problem nije drzavna zaduzenost, vec nenormalno visoka stopa nezaposlenosti. zamislite kad bi od tih 40% nezaposlenih zaposlili bar 10% u iducih 5 godina, pa ovdje bi bio raj na zemlji…