BEOGRAD, Ukupna devizna štednja u bankama u Srbiji, na kraju septembra ove godine, iznosila je 8,6 milijardi evra, dok je dinarska štednja iznosila 42 milijarde dinara (oko 350 miliona evra) i od početka godine porasla je za četiri milijarde dinara ili 10,5 odsto.
Kako je rečeno u NBS, uzrok tome su, u najvećoj mjeri, atraktivne kamatne stope i stabilni makroekonomski uslovi.
U prvih devet mjeseci ove godine devizna štednja uvećana je za oko 64,9 miliona evra, a poredeći stanja na kraju septembra ove i prethodne godine, devizna štednja je povećana za 100,1 milion evra.
U NBS kažu da dinarska štednja u proteklih nekoliko godina beleži kontinuiran rast, što ukazuje da su su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne.
“Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi činjenica da je u dužem vremenskom periodu u domaćoj ekonomiji obezbjeđena niska i stabilna stopa inflacije i relativna stabilnost deviznog kursa, kao i da je kamata od dinarske štednje izuzeta od plaćanja poreza u odnosu na kamatu od devizne štednje, pa očekujemo da dinarska štednja nastavi da raste”, kažu u NBS.
U ukupnoj štednji u bankama u Srbiji devizna štednja učestvuje sa 96,1odsto, a dinarska sa 3,9 odsto, sa tendencijom rasta.
U deviznoj štednji najveće je ucešće štednje u evrima (91,5 odsto), štednja u americkim dolarima iznosi četiri odsto, u švajcarskim francima – 3,7odsto, dok je štednja u ostalim valutama u zanemarljivom procentu.
Put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav imaSrbija, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.
Šoškić je poručio domaćim štedišama da, zbog slabih efekata mera koje je donijela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ðorđe Ðukić ocijenio je da je razlog za veću štednju građana u dinarima – visoke kamate koje su se kretale i do sedam odsto godišnje na oročene dinare kod nekih domaćih banaka, kao i zbog toga što je dinar oslabio između 0,5 i 0,6 odsto prema evru i drugim devizama, u odnosu na prošlu godinu.
Ðukić je rekao da je jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno, jer se kod 10 najvećih banaka, po visini bilansne sume, koeficijent adekvatnosti kapitala kreće od 15 do čak 40 odsto, imajući u vidu da je propisani minimum 12 odsto.
U Srbiji je 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. štednja je premašila dvije milijarde evra, 2006. bila je više od 3,3 milijarde evra, 2007. više od 5,1 milijardu evra, a 2008. godini na štednim računima u Srbiji je bilo oko 5,8 milijardi evra. Tanjug