BANJALUKA – Pad industrijske proizvodnje, smanjen izvoz posebno na glavna izvozna tržišta, mršave investicije, dalji egzodus radne snage, ali i politički zastoj kojim je spriječeno sprovođenje reformi glavna su obilježja ekonomske 2019. godine u Bosni i Hercegovini.
Kada je u pitanju osnovni pokazatelj makroekonomskog stanja u Bosni i Hercegovini, bruto domaći proizvod je u poslednje četiri godine ostao gotovo nepromijenjen, i u prva tri kvartala prošle godine je bio 3,2 odsto. Slični procenti su i na entitetskim nivoima kada se uzmu u obzir omjeri javnog duga i broj stanovnika.
Republika Srpska je usvajanjem Zakona o podsticajima u privredi Republike Srpske, koji je stupio je na snagu 1. jula prošle godine, pokušala da poboljša privrednu aktivnost. Navedenim zakonskim rješenjem poslodavcima je omogućeno da za eventualno povećanje plata dobije povrat uplaćenih doprinosa u iznosu 70% od uplaćenog iznosa.
Kako je tada najavljeno iz Vlade Srpske, to je bio prvi korak ka stvaranju veće proizvodnje kod već postojećih poslodavaca. Ipak, taj zakon, prema tvrdnjama opozicije nije urodio plodom, a za rezultat je imao povećanje plata u javnom sektoru, kako se sigurna glasačka mašinerija ne bi bunila.
“Vlade bi trebale da stvaraju jedno poslovno okruženje i da olakšavaju ljudima da pokreću biznis. Ali, birokratija se bavi sama sa sobom, imamo primjere da služi samo sa zapošljavanje po stranačkoj, rodbinskoj, kumovskoj vezi. Bave se zapošljavanjem onoga što njoj treba ne poslovnoj zajednici“, kazala je Jelena Trivić poslanik PDP u NSRS.
U januaru prošle godine, Evropska komisija stavila je BiH na listu zemalja kojima je odobren izvoz pilećeg mesa u Evropsku uniju. Ipak, to nije bilo dovoljno dobro da se stanje u izvozu popravi, pa je za prvih devet mjeseci prošle godine bio manji za 155 miliona maraka nego u istom periodu 2018. godine.
To su zvanični podaci Spoljnotrgovinske komore BiH. U Republici Srpskoj je spoljnotrgovinski deficit u pomenutom periodu iznosio 1,14 milijardi KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila više od 70 odsto. Ekonomisti podvlače da je razvoj privrede koji će ići prema većem izvozu, a samim tim i poboljšanju privredne aktivnosti, moguć samo sa velikim kompanijama.
“Mi ne možemo graditi privredu na malim i srednjim preduzećima i ne stvarati uslove za privlačenje investitora da ulažu. Mi nemamo velikih kompanija, Rafinerija Brod je prestala sa radom tog momenta je palo 12% privredne aktivnosti u RS“, kaže Zoran Pavlović ekonomista.
U prilog tome govori i činjenica da nijedna firma u Republici Srpskoj u prošloj godini nije ostvarila promet veći od milijardi maraka, dok su to u Federaciji uspjele tri velike kompanije.
“Svaki građanin u RS je zadužen dva puta više nego u Federaciji, koja ima privredu koja nije privatizovana do kraja“, pojašnjava Pavlović.
Kada je u pitanju javni dug BiH, prema poslednjim zvaničnim podacima, on je iznosio 11,1 milijardi maraka. Od toga RS je dužna 5,1 milijardu KM, a Federacija BiH 5,7 milijardi.
Ipak, mnogo više govori podatak koliko je zaduženje u odnosu na BDP, a sudeći prema brojevima, tu Federacija bolje stoji – 27,52 odsto BDP dok je, prema podacima Ministarstva finansija RS, dug u Srpskoj iznosio 38,22 odsto BDP – a.