BEOGRAD, Uprkos turbulencijama u zemljama Ekonomske i monetarne unije (EMU), bankarski sektor u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) nastavlja da bilježi solidnu profitabilnost. Sa prosječnim prihodom na kapital, za koji se procjenjuje da će u periodu od 2012. do 2015. godine biti na nivou od 10,9 odsto, ovaj region će ostvariti atraktivniji i održiviji dvocifreni racio profitabilnosti od Zapadne Evrope.
Ovo je jedan od osnovnih zaključaka istraživanja bankarskog sektora u CIE, koje su sproveli analitičari Odjeljenje Unikredit grupe za strateške analize, a kojim je obuhvaćeno 17 zemalja. Rezultati istraživanja pokazuju, takođe, da su profitne marže i dalje dvostruko više nego u Zapadnoj Evropi, kao i da će troškovna efikasnost i upravljanje rizicima ostati dominantni faktori koji će praviti razliku u poslovanju banaka u CIE.
Uočena je i jasna podjela bankarskog sektora u zavisnosti od toga u kojoj zemlji banke posluju. Tako će recimo banke koje posluju na tržištima Turske i Rusije i u narednom periodu ostvarivati iznad prosječne rezultate, dok će u bankarskom sektoru na Balkanu i u Ukrajini profitabilnost i dalje biti u padu. Procjenjuje se da će kvalitet aktive, bar u periodu do 2014, biti jedan od izvora rizika poslovanja, dok dugoročni ekonomski potencijal za rast ostaje nepromenjen.
Kao prednosti regiona CIE označeni su konkurentnost, fleksibilnost, kao i troškovi radne snage. Kratkoročno posmatrano, podsticaj se očekuje od niskih kamatnih stopa i niske inflacije, kao i od smanjenja zaliha i rasta eksterne tražnje. Osim toga, nedavno su se pojavili pozitivni signali izraženi kroz poboljšanje raspoloženja investitora i pokazatelja u vezi sa realnom ekonomijom.
Kada je riječ o kreditnoj aktivnosti i aktivi bankarskog sektora u CIE, analitičari podsjećaju da trend rasta, zabilježen 2008. godine, nije ni prekidan. To praktično znači da je ukupna aktiva banaka u regionu CIE konstantno rasla, tako da je od septembra 2008. do septembra 2012. godine porasla za 700 milijardi evra. Činjenica je, međutim, da je tempo rasta usporen u odnosu na period prije krize.
– Usporen rast ukupne aktive posljedica je opreznijeg pristupa, lošijeg kvaliteta aktive i ograničenih mogućnosti za investiranje. Pored toga racio kredita i depozita igra sve značajniju ulogu, što proizilazi iz potrebe za unapređenjem strukture finansiranja. U skladu s tim, smanjuje se važnost obaveza prema inostranstvu kao izvora finansiranja, iako takvo finansiranje ostaje važan faktor za lokalnu dinamiku kreditiranja – ističe Aurelio Makario, direktor Unikreditovog Odjeljenja za strateške analize u CIE.
Za četiri godine banke iz regiona CIE povećale su kapital za oko 130 milijardi evra, što predstavlja kumulativni rast od 49 odsto. Uprkos slaboj tražnji, nedavni podaci ukazuju na to da je rast kreditiranja u 2012, iako neujednačen, bio pozitivan u većini zemalja iz ovog regiona. Rusija i Turska se nalaze na čelu, i ne samo da svaka od njih pokazuje najjači rast kredita odobrenih klijentima već i veoma povoljan racio kredita i depozita. Kad je riječ o kamatnim stopama, centralne banke zemalja CIE se vraćaju mjerama koje znače manje rigoroznu monetarnu politiku. I najzad, konsolidovana potraživanja evropskih banaka na osnovu direktnih i deviznih kredita u regionu CIE je u opadanju od 2008. godine.
Zanimljivo je da strani igrači igraju veoma važnu ulogu u bankarskom sistemu CIE. Čak 43 odsto ukupne aktive u regionu, uključujući Rusiju i Kazahstan, u vlasništvu je međunarodnih bankarskih grupacija (prema podacima od 30. juna 2012), što predstavlja blagi pad u poređenju sa udjelom od 46 odsto, koliko je registrovano na kraju 2010. godine. Ukoliko se, međutim, isključe Rusija i Kazahstan, zemlje u kojima domaće banke pokrivaju više od 70 odsto tržišta, onda se može zaključiti da čak dvije trećine ukupne aktive u regionu drže strane grupacije.
– Za četiri godine međunarodni igrači su zabilježili rast aktive sa 12,8 na 13,5 odsto u svojim matičnim grupacijama. Međunarodne bankarske grupacije u regionu CIE se više bave pasivom, podstičući na taj način domaće finansiranje, nego što se bave aktivom. Na taj način su grupacije koje posluju u više zemalja poboljšale svoj racio kredita i depozita u regionu CIE sa 107,2 na 98,2 odsto – ističe Aurelio Makario.
Analitičari procjenjuju da je veoma važno da se ponovo uspostavi trend rasta, a samim tim i potražnje za kreditima za koju će banke obezbijediti neophodnu podršku. Na ovom putu, regulatorna tijela, nosioci vlasti i banke moraju da pronađu pravi balans između regulatornih zaštitnih mjera i napora da se pojača rast. „U mnogim zemljama u regionu CIE krediti odobreni privredi čine više od 30 odsto bilansa banaka. S druge strane, preduzeća zavise od finansiranja banke,“ primijetio je Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije Unikredit grupe za region CIE.
Procjene
– U poređenju sa razvijenijim zemljama potencijal za dugoročni rast ekonomije u zemljama CIE ostaje nepromenjen. Neke od tih ekonomija su naročito privlačne kada se uporede sa drugim tržištima u razvoju. Očekuje se da će realni rast bruto domaćeg proizvoda zemalja Zajednice nezavisnih država i Turske, u periodu od 2013. do 2017. godine, dostići prosjek od 4,4 odsto, ostavljajući iza sebe region Bliskog istoka, odnosno Sjeverne Afrike, čiji se rast procjenjuje na 4,2 odsto, kao i Latinsku Ameriku, koja će rasti po prosječnoj stopi od četiri odsto. Istovremeno, ekonomija evrozone će rasti po prosječnoj stopi od samo 1,2 odsto – komentariše Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije Unikredit grupe za region CIE. Danas
