BANJALUKA – Preduzeća iz naftne industrije Srpske, koja su u većinskom vlasništvu ruskog „Njeftegazinkora“ i zavise od finansijske podrške tog preduzeća, mogla bi se naći u velikim problemima, ukoliko Rusi, zbog sankcija, ne budu mogli više da im pružaju tu podršku, ocjenjuju sagovornici CAPITAL-a.
Već godinama revizori upozoravaju da poslovanje Rafinerije nafte Brod, Rafinerije ulja Modriča, „Nestro Petrola“ i Optima grupe zavisi od finansijske podrške matičnog preduzeća, a prema ocjenama analitičara, ta podrška bi zbog sankcija mogla biti dovedena u pitanje.
Akumulirani gubitak lanca benzinskih pumpi „Nestro Petrol“ na kraju prošle godine iznosio je 5,6 miliona KM, kratkoročne obaveze su mu veće od obrtne imovine za 26,8 miliona KM, a nastavak poslovanja društva zavisi od kontinuirane finansijske podrške matičnog društva, navedeno je u revizorskom izvještaju „Nestro Petrola“ za prošlu godinu koji je uradila nezavisna revizorska kuća BDO.
„Akumulirani gubitak čini značajnu odbitnu stavku kapitala društva. Pored toga, kratkoročne obaveze su veće od obrtne imovine za КM 26,8 miliona KM. Ove činjenice ukazuju na postojanje značajne neizvjesnosti koja može da izazove sumnju u odnosu na sposobnost društva da posluje po načelu stalnosti poslovanja. Sposobnost društva da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja zavisi od kontinuirane finansijske podrške matičnog društva“, navodi se u izveštaju.
Revizori dodaju i da se matično društvo obavezalo da će pružiti neophodnu finansijsku podršku društvu u narednih dvanaest mjeseci i da će obezbijediti neophodna sredstva za uredno izmirivanje dospjelih obaveza.
Ekonomski analitičar Marko Đogo kaže da je „Nestro“ značajna firma za Republiku Srpsku i da ne bi bilo dobro ako bi se, zbog situacije u Ukrajini, našla van nekog normalnog poslovanja.
„Čini se da je namjera Evropske unije da idu ka sve strožim sankcijama, koje bi u jednom trenutku mogle obuhvatiti i energetski sektor, mada je to zadnji sektor koji bi trebao da bude obuhvaćen, jer i EU, kao i mi zavisi od ruskih energenata. Dodatni problem predstavljaju i sankcije za neke ruske banke i njihovo isključenje iz SWIFT-a. Ne znamo da li su računi vlasnika „Nestra“ obuhvaćeni, ali ako jesu, nastavak sankcija bi mogao vrlo loše da se odrazi na poslovanje te kompanije u Republici Srpskoj kao i na njihovu mogućnost da dokapitalizuju svoje firme u RS“, smatra Đogo.
Iako kaže da postoji realna opasnost, naglašava i da ne treba dizati paniku jer to nije nešto što će se preko noći odraziti na poslovanje „Nestra“, pogotovo što nismo ni sigurni da li je ta firma obuhvaćena sankcijama.
Ant:„Nestro kupio“ akcije Rafinerije nafte Modriča
U izvještaju je objelodanjeno i da je „Nestro“ krajem prošle godine kupilo 3,22 odsto akcija Rafinerije uljda Modriča po cijeni od 0,2298 КM po akciji te da je sada vlasnik 16,27 odsto ukupnog kapitala ovo povezanog lica.
Inače, „Nestro“ je prošlu godinu završio da 463.537 KM dobiti, što je znatno lošiji rezultat u odnosu na 2020. godinu kada je bio u plusu od 2,2 miliona KM.
Iako su im prihodi lani povećani za 47 miliona KM i iznosili su 223,2 miliona KM, značajno su rasli i rashodi koji su iznosili 222,6 miliona KM što je na kraju doprinijelo lošijem rezultatu.
Preduzeće je u prošloj godini smanjilo i broj radnika i to sa 612 na 583.
Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže se postavlja pitanje da li će uopšte tehnički biti moguće da ruski vlasnik finansira preduzeća u RS s obzirom na sankcije njihovim bankama i s druge strane, koliko će on sam biti pogođen sankcijama i da li će mu tržište BiH biti interesantno.
„Kako se za sada čini neke ruske banke će i dalje imati pristup transakcijama u međunarodnom platnom prometu pa bi samim time bilo moguće i da finansijeri ovih kompanija iz Rusije nastave sa tim finansiranjem. Međutim, podrška će zavisiti i od toga kakvi će efekti sankcija biti na matične kompanije u Rusiji i da li će one biti u mogućnosti da finansiraju kompanije kod nas ili eventualno mogu doći u poteškoće zbog kojih će će odlučiti da im tržište BiH nije prioritetno“, kazao je Gavran.
Dodaje da bi, ukoliko bi Rusi smanjili ili u potpunosti prekinuli finansiranje firmi iz naftne industrije RS, to predstavljalo veliki problem jer je, kao što revizori i primjećuju, upitan nastavak njihovog poslovanja bez tog finansiranja.
Naveo je i da BiH i RS spašava to što je i Evropa zavisna od ruskih energenata pa joj još uvijek iz svog interesa ne uvodi sankcije na tom polju.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je prije dva dana da su SAD, Francuska, Njemačka, Italija, Kanada i Velika Britanija odlučile da uvedu dodatne sankcije protiv Moskve, uključujući i isključivanje određenog broja ruskih banaka iz globalnog međubankarskog platnog sistema SWIFT.
„Prvo, obavezujemo se da ćemo obezbijediti da određene ruske banke budu uklonjene iz SWIFT sistema. To će ih zaustaviti u obavljanju finansijskih transakcija, i blokirati ruski izvoz i uvoz. Ovo će obezbijediti da ove banke budu isključene iz međunarodnog finansijskog sistema i nanijeće štetu njihovoj sposobnosti da posluju globalno“, izjavila je Fon der Lajen.
CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević