LONDON, Cena nafte nastavlja da se kreće silaznom putanjom, jer je sve prisutniji strah od ekonomske recesije u SAD izazvao talas prodaje te energetske sirovine da bi se ostvario profit.
Američka laka nafta na berzi u Njujorku za isporuku u martu pojeftinila je juče 66 centi, na 88,30 dolara za barel, pošto je u petak izgubila više od tri odsto vrednosti. Evropski “brent” na Međunarodnoj berzi petroleja u Lodonu pojeftinio je za 50 centi, na 88,94 dolara.
Sve veći ekonomski problemi u SAD naveli su analitičare da snize procenu rasta tražnje nafte u svetu, podsetio je Rojters.
Nafta je pojeftinila za više od 10 odsto od 3. janaura, kada je zabeležila rekord od 100,09 dolara po barelu, mada se retko spustala ispod 90 dolara.
Prema oceni analitičara, cena nafte je proteklih dana pratila povratak cena akcija i hartija od vrednosti na raniji nivo, ali će na duži rok dodatno opasti zbog usporavanja privrede SAD.
Cena nafte na američkom tržištu krajem protekle sedmice je opala za blizu tri dolara po barelu posle vladinog izveštaja o smanjenju broja zaposlenih u januaru za 17.000, što je prvi pad za četiri i po godine i pokazatelj da nije sve u redu u najvećoj svetskoj ekonomiji.
U isto vreme, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je na sastanku u petak odlučila da zadrži nepromenjen obim proizvodnje, mada su pojedine članice kartela, pre svega Iran i Venecuela, nagovestile moguće redukovanje proizvodnje na sledećoj ministarskoj konferenciji početkom marta.
Generalni sekretar OPEK Abdulah al-Badri je tokom današnjeg sastanka o energiji u Londonu, međutim, rekao da zasad nema govora o promeni proizvodne kvote i da će odluka o tome zavisiti od stanja svetske ekonomije.
Prosečna cena nafte iz OPEK takođe nastavlja da opada i, prema podacima sekretarijata kartela u Beču, sada iznosi 87,72 dolara za barel.