VILJNUS, Parlament Litvanije je usvojio nacrt zakona kojim se dobavljačima gasa zabranjuje posjedovanje sistema gasovoda u zemlji.
Ukoliko nacrt zakona potpiše i predsjednik, ruski “Gasprom” koji posjeduje 37,1 odsto litvanijske gasne kompanije “Lietuvos Dujos” moraće da se odrekne gasovoda u Litvaniji.
“Ovo je značajan korak ka energetskoj nezavisnosti. Prodaja gasovoda prije osam godina bi bila velika greška”, rekao je premijer Litvanije Andrjus Kubilus.
“Gasprom” je jedini snabdjevač gasom Litvanije, a pored ruskog holdinga akcionari “Lietuvos Dujos” su vlada Litvanije (17,7 odsto) i E.ON Rurgas (38,9 procenata).
Evropska unija je 2009. godine dogovorila liberalizaciju energetskog tržišta, obavezujući gasne kompanije, u okviru takozvanog trećeg energetskog paketa EU, da odvoje proizvodnju od distributivne mreže. Brisel smatra da će na taj način povećati konkurentnost gasnog tržišta.
Treći energetski paket, međutim, ne obavezuje zemlju na ovu podjelu sve dok se gas dobija iz samo jednog izvora.
“Gasprom” je ranije izrazio negodovanje zbog trećeg energetskog paketa, ali i protiv podjele “Lietuvos Dujos”, smatrajući nezakonitim izdvajanje gasovoda u posebnu kompaniju.
Vlada Litvanije namjerava da nacionalizuje magistralne gasovode, ali ne objavljuje na koji način će to i sprovesti.
Ova baltička zemlja je od početka godine u potrazi za alternativnim izvorima gasa kako bi se oslobodila zavisnosti od Rusije, a u međuvremenu Viljnus je donio odluku o izgradnji terminala za prihvat tečnog gasa.
Konflikt između Litvanije i Rusije se rasplamsao nakon što je “Gasprom” odbio da Litvaniji odobri 15-procentni popust, dok su Letonija i Estonija takvo sniženje cijene ostvarile.
U ruskom koncernu su objasnili da su preferense odobrene letonskim i estonskim partnerima na osnovu njihovog obećanja da će se vratiti na predkriznu potrošnju gasa. U prvom kvartalu ove godine “Lietuvos Dujos” je smanjio prodaju gasa za 31,2 procenta, na 459,7 miliona kubnih metara. Tanjug