BEOGRAD, Srbiji će, za pokrivanje budžetskog deficita, kao i za refinansiranje državnog duga i druge potrebe, u 2013. godini biti potrebno 4,5 milijardi evra. Sudeći prema izjavi ministra finansija i privrede Srbije Mlađana Dinkića, tri milijarde evra biće obezbijeđeno zaduživanjem na međunarodnom tržištu pri čemu će na sumu od dvije milijarde evra biti emitovane evroobveznice, a još milijardu evra dobićemo od Rusije.
Srbija, dakle, nastavlja da se zadužuje i to uprkos upozorenjima da je po visini javnog duga, koji je na kraju novembra 2012. premašio 17,5 milijardi evra, odnosno 60,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz Mađarsku i Albaniju, najgora u regionu. Doping, u vidu novih pozajmica, biće nam potreban i u 2013. i sad je samo pitanje kom kreditoru ćemo se obratiti za pomoć.
U tom kontekstu nameće se pitanje: da li će se na toj listi naći i Međunarodni monetarni fond, ili još preciznije, da li je Srbiji potreban novi aranžman sa tom finansijskom institucijom.
– Imam utisak da ovoj vladi, a prije svega ministru finansija, ne odgovara novi aranžman utoliko prije što kredite može da uzima iz drugih suverenih izvora, pa čak i sa komercijalnog tržišta. Predstavnici vlasti spremni su da se odreknu i kredita Svjetske banke od 400 miliona evra, koji je uslovljen tim aranžmanom, jer su procijenili da im se više isplati da novac potreban za obnavljanje željeznice, ali i druge infrastrukturne projekte, pozajmljuju od Rusa ili Kineza. Činjenica je, takođe, da uzimanje kredita Svjetske banke podrazumijeva izlazak na tender, dok ove druge pozajmice znače angažovanje opreme, pa čak i radne snage iz tih zemalja. Drugim riječima, ova vlada ne želi nikakva ograničenja koja im nameće MMF – kaže za Danas Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Komentarišući izjavu stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu Bogdana Lisovolika da je Srbija, u poređenju sa drugim zemljama u regionu, „zabrinjavajući izuzetak jer je u prošloj godini zabilježila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit“, naš sagovornik konstatuje da to nije nikakvo iznenađenje s obzirom na to da već nekoliko godina unazad Srbija bilježi pad potrošnje, prije svega privatne, kao i sve manji obim investicija.
Osim toga u 2012. zabilježen je i pad neto izvoza koji je, inače, u prethodnih nekoliko godina dobro funkcionisao. Svi ti negativni trendovi za posljedicu su imali pad bruto domaćeg proizvoda.
– Budžetski deficit djelimično je kompenzovao pad privatne potrošnje, ali bilo je neophodno da se inflacija u 2012. svede na razumnu mjeru. Od toga se, međutim, odustalo već sredinom godine, i to uprkos činjenici da usporavanje inflacije za posljedicu ima rast realnih dohodaka. To ima povoljne efekte na tražnju, ali, s druge strane, stvara problem kod punjenja budžeta koji se u tom slučaju značajnim djelom finansira iz inflacije. Svoj „doprinos“ rastu budžetskog deficita dali su i izbori – prema računici MMF-a na izborne aktivnosti potrošeno je oko sedam odsto BDP-a – podsjeća sagovornik lista “Danas”.
Gligorov procjenjuje da će za ostvarivanje programa fiskalne konsolidacije biti veoma važno i to kakve će poteze vući centralna banka, koja najavljuje da će kurs dinara držati na sadašnjem nivou. To će, s jedne strane, pojeftiniti strane kredite, ali će, s druge, destimulisati izvoz.
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), smatra da aktuelna Vlada Srbije pokušava da proširi dijapazon kreditora i to čini ne toliko zbog povoljnosti tih pozajmica, koliko zbog nastojanja da se smanji nivo zavisnosti od MMF-a. On kaže da se predstavnici aktuelne vlasti rukovode onom narodnom logikom prema kojoj jaja ne treba čuvati u istoj korpi, već ih treba rasporediti na više mjesta, i da uzimanje kredita od Azerbejdžana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Kine… sugeriše upravo takav način razmišljanja.
– Veliko je pitanje da li Srbija ima kapacitet da se dodatno zadužuje, naročito ako to čini kako bi izmirila stare obaveze. Ja bih, da sam na poziciji ministra finansija, više razmišljao o tome kako da se smanji naš spoljni dug, a ne kako da se dodatno zadužujemo. Jer, iskustvo nas uči da se krediti, ukoliko nisu, kao u slučaju Fijata, iskorišćeni za pokretanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mjesta, lako potroše za potrebe penzijskog fonda ili na subvencije, kako opravdane tako i na neopravdane – komentariše za Danas Crnobrnja.
On izražava skepticizam u vezi sa spekulacijama da je moguć sporazum iz predostrožnosti i kao argument navodi da gotovo niko od srpskih zvaničnika više i ne pominje MMF, čime se šalje poruka: možemo i bez vas. To, međutim, ne znači da je ta opcija sasvim isključena, utoliko prije što se time podiže kredibilitet zemlje.
– Za strane investitore, poput Fijata, koji je ušao na naše trište, ili Ikee, koju već godinama pokušavamo da dovedemo, veoma je važno kakva je saradnja neke zemlje sa MMF-om. Za njih je aranžman sa tom institucijom zapravo garancija da će se ekonomska politika voditi u skladu sa njihovim očekivanja. Oni znaju da MMF ne odobrava kredite zemljama koje ne ispunjavaju precizno utvrđene kriterijume i da će ekonomska politika biti pod nadzorom tog kreditora – ističe Crnobrnja.
Dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda, najavljivan za kraj januara ili početak februara, po svemu sudeći biće prolongiran. Do kada, to u ovom trenutku niko pouzdano ne može reći. Izvjesno je, međutim, da će se redovne konsultacije, inače predviđene članom 4 Statuta MMF-a, dogoditi prije ili kasnije. Ali to nikako ne znači da će tada biti postignut i sporazum o novom aranžmanu. Ima se utisak da to prije svega zavisi od procjene predstavnika vlasti da li nam je ta vrsta podrške potrebna. A ako je suditi prema izjavama ministra finansija, Srbija bi mogla da se odrekne kredita MMF-a i da se, eventualno, opredijeli za sporazum iz predostrožnosti koji bi podigao kredibilitet zemlje. S druge strane, to bi značilo da MMF ne bi postavljao uslove, već bi prihvatio politiku koju vlada vodi.
Ni stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik nije mogao da precizira kada će misija stići u Beograd – rekao je samo da se to može očekivati u narednim nedjeljama. U međuvremenu će predstavnici MMF-a analizirati fiskalne podatke za 2012. godinu. On je nedavno, na konferenciji za novinare upriličenoj povodom predstavljanja novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi, izjavio da su dva najvažnija izazova za Srbiju da kroz fiskalnu konsolidaciju javni dug svede u realne okvire i da ubrza ekonomski rast zasnovan na izvozu.
Ako se zna da se javni dug velikom brzinom primiče kritičnoj granici od 65 odsto BDP-a i da je u 2012. zabilježena negativna stopa privrednog rasta od 0,5 odsto, onda se, nekako logično, nameće pitanje može li Srbija da ostvari, inače ambiciozno projektovane ciljeve, bez podrške, pa makar i one nadzorne, MMF-a.
Inflatorno oporezivanje
Budžetom za 2013. projektovan je deficit od 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,6 odsto planiranog BDP-a. Preambiciozan poduhvat, kažu analitičari, a i Fiskalni savjet upozorava da je nerealno da se budžetski deficit, sa 6,7 odsto, koliko je iznosio u 2012, gotovo prepolovi. Prema ocijeni Vladimira Gligorova, profesora Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, plan fiskalne konsolidacije zasniva se na inflatornom oporezivanju jer je predviđeno da se obaveze po osnovu plata i penzija zamrznu na prošlogodišnjem nivou, ili da porasti za dva do tri odsto. „Kad je riječ o inflaciji, NBS procjenjuje da će biti 5,5 odsto, a Fiskalni savjet da će se kretati između devet i 11 odsto. Ta razlika, zapravo, odslikava pad fiskalnih prihoda i obezbjeđuje fiskalnu konsolidaciju jer će plate i penzije, kao i svi drugi izdaci, biti realno manji. Drugim riječima, preko inflacije će biti ostvaren dodatni porez“, tvrdi Gligorov. Danas
