BEOGRAD, U posljednje vrijeme sve je više najava da će Srbija uzimati komercijalne kredite za gradnju infrastrukture od drugih država umjesto od svjetskih i evropskih finansijskih institucija, što bi omogućilo da sama država bira izvođače radova. Krediti Rusije, Turske, Kine ili Azerbejdžana nepovoljniji su u pogledu uslova otplate, ali ne doprinose ni zapošljavanju naših ljudi, jer stranci insistiraju da njihove firme dobiju posao.
Resorni ministar Milutin Mrkonjić kaže za „Blic“ da smo prinuđeni da pravimo ovakve aranžmane, jer velike finansijske institucije daju kredite samo za velike projekte, “mi sami novca nemamo, a potreba za gradnjom puteva postoji“.
Jedan od takvih projekata koji nam je potreban, ali koji evropske banke, po njegovim riječima, ne smatraju kapitalnim, jeste koridor 11. Najprije se govorilo da će Turska ući u projekat gradnje ovog autoputa sa svojim firmama, a zatim su stigle najave da su za ovaj put zaiteresovane i firme iz Azerbejdžana.
Sa Kinezima već imamo sličan posao na gradnji mostova, a vrlo je izvjestan i ruski kredit od 800 miliona dolara, a izvođači će biti ruske firme.
Mrkonjić kaže da je sa stranim kreditima koje daju Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svjetska banka uvijek sve jasno, ali da one ne finansiraju projekte koji nisu od velikog značaja.
– To su ubjedljivo najbolji krediti, jer su tu najniže kamate, i to je najpovoljnije za našu zemlju. Zato smatram da treba da ih uzimamo ali za projekte koji su realni i koji taj novac vraćaju. Na primjeru koridora 10 se to vidi. U toku narednih 10 godina pare će biti vraćene, jer će se devizni priliv od naplate putarine povećati sto odsto. Ove banke daju kredite za rentabilne projekte, a ne za nešto što Evropi ne treba – navodi Mrkonjić.
Kako dodaje, drugi veliki projekat jeste željeznički koridor za koji postoji interes svih ovih banaka.
– Što se tiče ostalih, komercijalnih kredita, stav države je jasan, naravno da ne bismo uzimali kredite tamo gdje su kamate veće, a uglavnom su veće kod većine država, ako dođemo u pregovorima do toga da kamate budu iste kao i kod EIB i EBRD, onda možemo da se dogovaramo oko posla – kaže Mrkonjić.
Na pitanje šta dobijamo ako zapošljavamo strane firme, ministar infrastrukture odgovara kratko: – Ništa.
– Samo ako zaposlimo pola naših i pola njihovih. Uzmimo ruski kredit. Ove banke ne ulaze u započete projekte jer imaju loše iskustvo. Sve je stvar procjene u šta treba ući, u ruski kredit treba ući zato što za projekti koje oni daju za tih 800 miliona dolara imaju preko polovine opreme koju mi nemamo. Dakle, ne možemo ništa da izgubimo, a možemo da se s njima dogovaramo da idemo u kooperaciju i da oni ovdje otvaraju firme – ističe Mrkonjić dodajući da ulazak u ovakav aranžman tada ima opravdanje.
Azerbejdžanu posebno interesantne srpske luke
Mrkonjić kaže da su Turci htjeli da grade autoput ali su odustali jer ne mogu da ispune obaveze, a nama za to treba novac. “Što se tiče puteva, ne vjerujem da će nešto od toga biti sa Azerbejdžanom, ali oni su finansijski jaki i žele naše luke – Apatin, Novi Sad, Pančevo”, kaže ministar infarstrukture.
Nedavno su stigle najave da bi ova država mogla da gradi koridor 11 kojim bi se Srbija povezala s južnim Jadranom.
Koji su krediti do sada bili u igri
1. Rusija – 800 miliona dolara – radovi na željeznici
Zasad najizvjesniji od svih najavljenih. Okvirno je planirano da od ruskog kredita u Beogradski željeznički čvor bude uloženo 182,5 miliona evra, od čega u prugu Beograd – Pančevo 45 miliona, tehničko-putničku stanicu „Zemun“ 29 miliona i stanicu „Beograd centar“ 108,5 miliona evra. Slijedi izgradnja pruge Valjevo-Loznica, sa izdvajanjem 276 miliona evra, i obnova pruge Beograd-Bar kroz Srbiju, odnosno do Vrbnice, sa 200 miliona evra.
2. Kina – 217 miliona dolara – most Zemun-Borča
Prema ugovoru između Vlade Srbije i kineske Export-import banke, kineska strana Srbiji će staviti na raspolaganje nešto više od 217 miliona dolara za most između Zemuna i Borče, a dio posla će raditi kineske firme. Po svemu sudeći poslovi su u zakašnjenju.
3. Turska – gradnja Koridora 11
I turski kapital kao i radna snaga dugo su pominjani i vezivani za izgradnju koridora 11, ali je ova država nedavno odustala od posla, jer ne bi mogla da ispoštuje dogovor.
4. Azerbejdžan – gradnja Koridora 11 – Još nema konkretnog dogovora.
Blic