VAŠINGTON, Upravni odbor Međunarodnog monetarnog fonda podržao je povećanje sredstava Fonda za 250 milijardi dolara, kroz ‘hitno finansiranje’ od zemalja članica, prema saopštenju objavljenom nakon sastanka Međunarodnog monetarnog i finansijskog odbora (IMFC) u Washingtonu.
Dodatna sredstva omogućiće MMF-u da ‘nastavi brzo djelovati kako bi učinio dostupnim, uz odgovarajuća osiguranja, značajna sredstva zemljama članicama s potrebama vanjskog finansiranja’, ističe se u saopštenju. ‘Ključno postignuće sastanka je osiguranje udvostručenja sredstava Fonda za kreditiranje’, ocijenio je Odbor te pozdravio odobreni zajam Japana, i nedavna obećanja Kanade, Evropske unije, Švicarske i SAD-a. Japan je dao 100 milijardi dolara zajma Fondu, a iste iznose najavili su i Bruxelles i Washington.
Dodatnih 250 milijardi dolara biće namijenjeno ‘proširenom i fleksibilnijem’ finansijskom mehanizmu nazvanom ‘Novi aranžmani za posudbu’ – NAB, naveo je IMFC u saopštenju.
NAB, međutim, nije zamjena za šire reorganizovanje sistema kvota MMF-a, zaključio je odbor, pozivajući na ‘hitan početak 14. opšte revizije kvota kako bi ona bila dovršena do januara 2011.’. IMFC je takođe zaključio da će “razmotriti tržišne posudbe” ako je potrebno’.
Ta je formulacija protumačena kao potvrda planova MMF-a da izdaje obveznice, što kao uslov za svoje ulaganje u fond navodno podržavaju Kina, Rusija, Brazil i Indija. ‘Postoji puno rasprava o tome da bi Fond mogao izdavati zapise koje bi kupovale središnje banke, što bi omogućilo da neke zemlje osiguraju sredstva za Fond’, izjavio je izvršni direktor MMF-a Dominique Strauss-Kahn nakon sastanka IMFC-a.
Drugi kunkcioneri MMF-a izjavljuju da su ti planovi ozbiljni i u uznapredovaloj fazi, a The Wall Street Journal je objavio u subotu da se dovršava sporazum po kojem bi Kina otkupila 40 milijardi dolara obveznica. IMFC je podržao ublažavanja MMF-ovih uslova za posudbe uključujući novu Fleksibilnu kreditnu liniju (FCL) i tzv. visoko pristupačne aranžmane radi sigurnosti (HAPA). Takođe je pozdravljeno udvostručenje normalnog pristupnog limita za sve posuđivače.
‘Mi smo stvarno u novim vremenima. Meni se to sviđa’, rekao je Strauss-Kahn na traženje da komentira blaže finansijske uslove koji su dani nekim zemljama istočne Evrope, posebno Mađarskoj. Odbor je takođe podržao novu proširenu ulogu MMF-a u praćenju globalne privrede, s posebnim naglaskom na ‘izvore sistemskih rizika, koji su ključni kako bi se spriječile buduće krize’. Dajući podršku jačanju nadzorne uloge MMF-a, američki ministar finansija Timoty Geithner u subotu je objavio kako je SAD pristao da MMF provede rigoroznu reviziju američkog finansijskog sistema, što je prvi puta od osnivanja Fonda 1944.
IMFC je takođe podržao ‘povećanje udjela novih tržišta i zemalja u razvoju’ kod iduće revizije MMF-ova sustava kvota i glasačkih prava, koja treba početi ‘prije godišnjeg zasjedanja u oktobra 2009.’. To je velika pobjeda za nove privredne divove kao što su Kina, Brazil i Indija u odnosu na okoštalu upravljačku strukturu MMF-a, s dominacijom Europe i SAD-a. Američki ministar Geithner na sastanaku je snažno podržao takvu reformu upravljanja MMF-om.
Kad je riječ o odgovoru na aktualnu globalnu ekonomsku krizu IMFC je istakao predanost MMF-a poduzimanju dodatnih akcija nužnih za ekonomski oporavak, uključujući: poduzimanje dodatnih, usklađenih akcija kako bi se osiguralo zdravlje institucija važnih za sistem, obnovilo finansijsko zdravlje banaka, domaće kreditiranje i međunarodno kolanje kapitala.
Takođe je ukazao na važnost sistemskih fiskalnih napora neophodnih za obnovu privtrednog rasta, zadržavanje ekspanzivne monetarne politike gdje je to primjereno i sve dok je potrebno, te razvijanje vjerodostojnih ‘izlaznih strategija’ za opsežne vladine mjere, kako se kriza bude povlačila