Beograd – Prema ocenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) privredna situacija na Kosovu i Metohiji ne vodi ka održivom razvoju.
Projekcije MMF-a i SB rađene su bez uzimanja u obzir dugova Kosova koji sada iznose oko 1,206 milijardi $.
MMF smatra da Kosovo zbog niskog obima industrijske proizvodnje i izvoza i nedostatka direktnih stranih investicija nije u stanju da izdržava samu sebe.
Ekonomske mogućnosti i poslovni ambijent na Kosovu i Metohiji izbili su u prvi plan posle izjave potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića da je delegacija Srbije u Vašintonu iznela predlog rešenja pitanja duga Kosova i Metohije prema kome bi našoj zemlji trebalo da bude vraćen ili odbijen, od preostalog duga Svetskoj banci, iznos od 215 miliona dolara.
Prema oceni MMF-a, osnovni elementi ekonomije Kosmeta su nejasna struktura prihoda, ogroman deficit spoljne trgovine, proizvodnja gotovo da ne postoji, više od 80 odsto robe se uvozi, a osnovni poreski prihodi su naplata carina i akciza na administrativnim punktovima.
MMF je uradio projekciju oporavka kosovske privrede od 2000. do 2006. godine, koja je bazirana na pretpostavci da bruto domaći proizvod (BDP) raste po stopi od oko 10 odsto godišnje, što se nije ostvarilo.
Svetska banka je objavila podatak da je do 2004. godine prosečna stopa BDP-a na Kosovu i Metohiji bila 4,3 odsto godišnje, s tim što je 2001. godine bila 21 procenat, zbog velikog priliva donacija iz inostranstva.
Iste godine je MMF izneo procenu da je prosečna stopa rasta BDP-a bila oko pet odsto godišnje, ali su svi ti podaci ostali na nivou procena, jer sve podatke sa Kosova treba uzimati “sa merom opreza”.
Ono što se sa većom merom pouzdanosti zna jesu međunarodne donacije, koje su od 1999. do kraja 2003. godine iznosile oko 1,96 milijardi evra, ali su od 2000. do 2004. godine opale za oko 70 odsto.
Sa manje pouzdanosti se zna kolike su doznake kosovskih Albanaca koji rade u inostranstvu. Od 1999. do 2003. godine registrovana je ukupna suma doznaka u iznosu od oko 550 miliona evra, ali se pretpostavlja da je neformalnim kanalima na Kosovo stigla mnogo veća suma.
Međutim, taj deo priliva sa fiskalnog stanovišta nema značaja, pošto nije oporezovan, niti evidentiran, i za planiranje ekonomskog razvoja nema značaja. Kada je reč o direktnim stranim investicijama, to je najslabija tačka kosovske ekonomije, jer su od 1999. do kraja 2003. godine bile manje od 30 miliona evra, mada ni taj podatak nije pouzdan.
Stručnjaci Svetske banke su ukazivali da je za strane investitore veoma važno u kojoj meri su privreda i tržište Kosova povezani sa okruženjem, jer za Kosovo kao izolovan sistem i ograničeno tržište, strani investitori nisu zainteresovani. Prema oceni Svetske banke, budući status Kosova nije presudan za privredni oporavak.
U ovom trenutku, Kosovo ni u najoptimističkijim projekcijama ne bi moglo da obezbedi servisiranje spoljnog duga i ispuni obaveze prema “staroj” deviznoj štednji građana. Izvor: Tanjug