VAŠINGTON, U vrijeme kada su nove turbulencije na finansijskim tržištima povećale pritisak na zakonodavce u evrozoni da dogovore nove mjere za obuzdavanje dužničke krize na periferiji bloka, Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je na usklađenu strategiju za podsticanje privrednog rasta u evrozoni.
Djelotvorna strategija bila bi zasnovana na makroekonomskoj politici koja bi, na kratak rok, podsticala tražnju, kao i na daljnjem sprovođenju strukturnih reformi, namijenjenih obezbjeđivanju dugoročnog privrednog rasta i kompletiranju procesa evropske integracije, navodi se u saopštenju MMF-a, objavljenom na internet stranici te organizacije. “Planovi fiskalnog usklađivanja u Evropi za ovu godinu uglavnom su odgovarajući. Međutim, u nekoliko zemalja evrozone, nominalni fiskalni ciljevi za 2013, dogovoreni prije trenutnog usporavanja privreda, mogli bi da se pokažu suviše ambicioznim i trebalo bi da budu usklađeni”, izjavila je zamjenica upravnog direktora MMF-a Nemat Šafik na Ekonomskom forumu, kojeg je krajem maja u Briselu organizovala Evropska komisija.
Uz daljnji pad cjenovnih pritisaka, Evropska centralna banka takođe bi mogla da razmotri nastavak ekspanzivnih mjera, ukazala je Šafik.
Države će, na srednji rok, morati da izvrše reformu tržišta rada i proizvoda i iznađu nove načine za podsticanje investicija, da bi povećale potencijale za rast privreda i konkurentnosti. “Nažalost, ne postoji magični metak koji bi podstakao rast i zaposlenost. Krizom pogođene zemlje Evrope biće u stanju da ožive svoje ekonomije tek kada budu prodavale više robe u inostranstvu i otvarale više novih radnih mjesta u privatnom sektoru”, navodi Šafik.”Na regionalnom nivou, evropski lideri treba da se posvete završetku izgradnje monetarne unije. Bankarska unija, koja bi uključivala garancije na depozite, zajednički nadzorni okvir i regulacije, bila bi naročito dobrodošao korak”, zaključila je ona.
Potpredsjednik Evropske komisije Oli Ren poručio je da su potrebne dodatne akcije ukoliko zakonodavci žele da izbjegnu dezintegraciju evrozone. “Potrebna nam je stvarna kultura stabilnosti u evrozoni i njenim (pojedinačnim) članicama, kao i značajno ojačan kapacitet za obuzdavanje finansijske krize i smanjenje troškova zaduživanja članica (zone evra)”, naveo je Ren.
Jedna od zemalja koje su trenutno pogođene širenjem krize u vidu rasta prinosa na obveznice je Italija, čiji je premijer Mario Monti u prethodnim mjesecima uveo niz reformi za ograničenje državne potrošnje i oživljavanje ekonomije.
Učesnici Ekonomskog foruma složili su se oko jedne stvari- vrijeme ističe. Neophodna je hitna akcija u vezi krize, a rješenje mora obuhvatati kako fiskalnu konsolidaciju, tako i strukturne reforme namijenjene podsticanju privrednog rasta na državnom nivou, kao i dodatne mjere za jačanje ekonomske i finansijske integracije na evropskom nivou.
Šafik je upozorila da je primjetno zasićenje reformama. “Povratak konkurentnosti podsjeća na trčanje maratona. Brojne reforme, pogotovo strukturne, traže vrijeme da bi urodile plodom, a lako je udariti u zid kada ne nailazite na promjene. Da bi se stiglo do cilja, ključno je da evropski zakonodavci ne izgube zamah”, ocijenila je ona. Tanjug
